Dr Zoran Avramović: Podrivanje srpske demokratije

ONO što se događalo u srpskoj intelektualnoj javnosti uoči i posle izbora može da se oceni kao unutrašnja pretnja demokratskom mišljenju i ponašanju. Reč je o podršci javnih ličnosti kandidatima za predsednika Srbije.

Kada su neki profesori (22) dali podršku Saši Jankoviću, nije bilo nikakvog proglasa u kome se kritikuju potpisnici. Pojavio se proglas podrške Vučiću sa potpisima 600 profesora univerziteta i odmah je usledilo javno opanjkavanje nekih potpisnika. Prvo se pojavio nekakav anoniman proglas za "odbranu čestitosti ugleda visokoškolskih ustanova" (29. marta), a sve zbog toga što su profesori dali javnu podršku Vučiću.

Ko bi umeo da objasni kako je "čestitost visokoškolskih ustanova" ugrožena u jednom, a nije u drugom? Uostalom, zašto je reč o ustanovama kada je to bio lični čin javne političke podrške i nema nikakve veze sa visokoškolskim ustanovama.

Ali ima i ozbiljnijih čuvara demokratske nejednakosti ili nejednakih javnih individualnih prava građana. Ruganje demokratiji dolazi sa neočekivanog mesta - filozofskih fakulteta u Nišu i Beogradu.

Pojavila se jedna grupa profesora iz Niša koja je zavidnim primerom mračne netolerancije osudila potpis bivšeg dekana Filozofskog fakulteta.

Druga grupa profesora, njih osamdesetoro, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu (sociologa, pedagoga, filozofa...), u pismu javnosti "distancira se od dekana Filozofskog fakulteta" koji je stavio potpis podrške jednom od kandidata (Vučiću). Pritom obmanjuju javnost da je potpisao u svojstvu dekana. Nigde u proglasu podrške ne stoji dekanska funkcija posle akademskog zvanja, iz čega sledi zaključak da je kao građanin iskazao svoje opredeljenje bez znaka predstavljanja stava nastavnika, kao što i ovaj manjinski deo zaposlenih ne predstavlja stavove Fakulteta. Zna se procedura predstavljanja stavova institucije.

Na spisku distancirajućih (kakva reč!) nastavnika nalaze se tri imena onih koji su potpisali javnu podršku Jankoviću, ali i protest protiv dekanove podrške Vučiću. Baš tako!

Ovi nastavnici sebi dozvoljavaju javnu podršku svom kandidatu, ali je osporavaju onome ko ima drugačiji politički izbor. Tako nas i oni uvode u demokratiju nejednakosti prava političkog izbora.

Da bi pojačali svoje zalaganje za "distanciranje" od drugačijeg mišljenja i političkog opredeljenja, potpisnici se pokrivaju tradicijom i institucijom fakulteta. Oni pišu: "Filozofski fakultet je institucija sa dugom istorijom, demokratskom tradicijom i integritetom, koja se uvek borila za slobodno mišljenje i autonomiju, i kao takav stariji je i važniji od svih nas pojedinačno." Kako ovo razumeti?

Institucija se "uvek borila za slobodno mišljenje i autonomiju". Ako je tako, onda su se ta sloboda i autonomija koristile i u slučaju dekana koji je bio slobodan da kao građanin podrži kandidata. Ali šta znači nastavak rečenice da je ustanova starija i važnija od svih nas pojedinačno?

Na spisku podrške Jankoviću nalazi se i nekoliko profesora Filozofskog fakulteta. Njihovoj slobodi i autonomiji se ne prigovora. Niti je institucija starija i važnija od njih. A to je zbog toga što se promovišu dupli standardi u stilu: ovaj može javno da saopšti svoj politički stav, a ovaj ne može ili može, ali sa ograđivanjem.

Na listi podrške Vučiću su i dekani drugih fakulteta u Srbiji, naravno bez funkcije u potpisu. Zaposleni na tim fakultetima se ne distanciraju od svojih dekana niti to maskiraju demokratijom. Biće da su se upravo tamo preselili demokratska tradicija, mišljenje i ponašanje zaposlenih, a na Filozofskom se obnavlja stara praksa ograđivanja i distanciranja od onih koji drugačije politički misle. Nažalost!

Stvar je u duplim standardima, ili ono što važi za mene ne važi za tebe. Baš nam zagovornici ovog pravila krče put u demokratiju! Usrećitelji demokratije, ali samo za svoje pristalice. Deo elite sve teže sakriva svoje antidemokratsko raspoloženje.

Nešto od ovog intelektualnog podrivanja demokratije transformiše se u uličnu praksu. Dan posle izbora za predsednika pojavile su se grupe, okupljene posredstvom društvenih mreža, da protestuju na ulicama u Novom Sadu i Beogradu. Zašto?

Zato što odbacuju demokratski izbor građana Srbije. Priznaju samo svoj glas, poput one devojke koja je napisala na papiru iznad glave: Nije moj predsednik. Pa tako je i glasala. A šta da rade dva miliona onih koji su dali svoj glas Vučiću? Jedino što mogu to je da odlučno odbrane rezultate svakog demokratskog rezultata i da se bore za demokratsku svest i ponašanje. Jer oni koji u demokratskim izborima vide diktaturu, ili ništa ne znaju o politici ili bezumno mrze pobednika ili hoće vlast po svaku cenu.

Ovaj žalosni događaj će se pamtiti kao promocija demokratije nejednakih prava na javni politički stav. Pretnja srpskoj demokratiji jednakih prava građana dolazi od dela inteligencije i njenih pristalica na ulici, kao i od marginalnih političkih grupa. Najopasniji udarac demokratiji ne zadaju njeni protivnici, odavno je poznato, već oni koji se pokrivaju njenim imenom.