Komentar: Albanija

DA se ne zaboravi: u agresiji na SR Jugoslaviju, uz OVK i NATO ravnopravno je učestvovala i Albanija. Ono što je svaki vojnik Prištinskog korpusa znao još 1999. godine, potvrdio je i bivši albanski premijer Salji Beriša. Otvoreno je rekao da je još 1997. doneta odluka da se naoružaju Albanci na Kosovu.

Ovim oružjem Adem Jašari ubio je patrolu policajaca kod Srbice, a iz istih pušaka ubijene su desetine civila u Klečki. Albanska zrna umorila su 14 Kostića iz Retimlja, decu iz pećkog kafića "Panda", monaha Haritona, žeteoce u Starom Grackom, Iliju Jovovića i Panteliju Dakića iz Goraždevca. I na stotine drugih Srba, Albanaca, Roma i Goranaca, vojnika, policajaca i civila.

Beriša je 1998. slao oružje preko Prokletija, a svet je ćutao. Srpska vlada u Njujork i Brisel uputila je bezbroj nota kojima su velike sile obaveštene da Albanija naoružava OVK. Umesto kazne ili makar opomene, dobili su pohvale.

Zapad je, zašto kriti, tada bio uz teroriste. CIA je imala punkt na severu Albanije, odakle su slati kalašnjikovi, nagazne mine, minobacači... Nedaleko odatle osnovan je regrutni centar, gde su teroristi obučavani i prebacivani u Srbiju. Odatle je s proleća 1999. godine krenula i ofanziva ka Kosovu, koje su životima branili junaci sa Paštrika i Košara.

Za Srbiju nema međunarodnog suda, saveta bezbednosti niti kontakt-grupe gde bi mogla da digne glas i zatraži pravdu. Istovremeno, nekada terorista, a danas nekakav predsednik, Hašim Tači piše tužbu protiv Srbije za genocid. Znajući Zapad, naći će se već sud koji će da je primi i zavede.

Albanija neće biti kažnjena za nečasnu ulogu 1999. godine. Na Beogradu je makar da je uz to ne časti i zaboravom. I da podseti na to Edija Ramu kada sledećeg puta dođe u Beograd.