Mijajlo Backović: LJudi zaborava

SVETSKI moćnici uz pomoć plahih domaćih vlastodržaca oduzeli su nam 1999. godine glavu da njome ne razmišljamo, a zatim i srce otimajući nam Kosovo i Metohiju. Srbin tako danas hoda i bez duše i bez glave i bez srca.

Pokušavaju srce da nam uplaše, da plašljivo ćutimo i ne ispovedamo ko smo i šta smo i čiji krst nosimo na sebi. Takav čovek je zapadni čovek, takav čovek zaboravlja posle samo 18 godina da nas je NATO ubijao i ubijao našu decu. Takav čovek priznaje nekakvu državoliku tvorevinu ka Kosovu i Metohiji, takav čovek pristaće na sve što mu poture da potpiše.

Takav čovek je obezglavljen, obezdušen, uplašenog srca. Kako reče lovćenski Tajnovidac vladika petar Drugi Petrović Njegoš, "oturči se plahi i lakomi, mlijeko ih srpsko razgubalo".

Do dan-danas njegova kletva sa Lovćena stoji i upire prst prema nebu. Zato imamo ovakvu vlast, ovakvu državu koja ukida jezik, priznaje najveću sramotu, oduzimanje srca iz Crne Gore i Srbije, vlast koja pušta majke, žene da gladuju na trotoarima pod policijskom prismotrom. Država na to uopšte ne okreće glavu, iako glasno slavi 8. mart. Slave se prava žena i za njihov praznik pune kafane. Niko ne posti, svi jedu pečenje, izvode svoje žene po skupim klubovima, hotelima, turističkim destinacijama.

A istinu vidimo kad pogledamo pločnik ispred Skupštine Crne Gore. To je tužna i tmurna istina. Tmurna je istina danas i na Kosovu i Metohiji, tmurna istina je ponajviše u Crnoj Gori, a nažalost i u Srbiji. Tmurna i tamna istina, obezglavljenih, obezdušenih, bez srca, uplašenih, plahih vladara kojima zakon leži u topuzu, a tragovi smrde nečovještvom.

Zato mi danas moramo da se molimo Gospodu da oprosti prvo nama što ponekad osuđujemo, a imamo za šta.