Obećanja veća od ovlašćenja

POVEĆANjE plata i penzija, izgradnja puteva, podizanje fabrika, poskupljenje rudne rente, promena odnosa prema EU - sve su ovo obećanja predsedničkih kandidata. A zajedničko im je jedno - sva prevazilaze nadležnosti predsednika propisana Ustavom.

Obećanja u predsedničkoj kampanji već tradicionalno su daleko šira od predsedničkih ovlašćenja koja su, uprkos direktnom izboru i realnoj političkoj moći koju nosi funkcija, po Ustavu veoma uska i mahom proceduralna. I u ovoj kampanji nema kandidata koji se, iznoseći svoj program i plan, nije "proširio" van granica propisanih predsedničkih zaduženja.

Kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić, koji se u kampanji uglavnom oslanja na rezultate vlade na čijem je čelu, najavio je, između ostalog, i povećanje plata i penzija i nastavak izgradnje auto-puteva i koridora. Sve ovo, u slučaju da Vučić bude izabran, biće na spisku zaduženja onog ko ga bude zamenio u premijerskoj fotelji.

Sličnih obećanja ne manjka ni opoziciji. Vuk Jeremić je, između ostalog, obećao da će da "podigne iz pepela industrijske gigante", kao i da će država pokrenuti velike javne radove da bi se oporavila infrastruktura.

Boško Obradović je obećao da će se baviti selom i poljoprivredom iako bi kao predsednik teško u Ustavu našao oslonac za konkretne mere u toj oblasti. Još teže bi svoj plan sproveo u delo kandidat LSV Nenad Čanak koji se založio za raskidanje energetskog sporazuma sa Rusijom i podizanje cene rudne rente.

Tek nešto manje od drugih, nadležnosti predsednika u obećanjima i programima prekoračivali su, bar do sada, Saša Janković i Vojislav Šešelj. Janković je "proširio" ulogu predsednika kada se založio za privremeno sprečavanje prodaje zemlje strancima. Šešelj je nekoliko puta poručio da je jedini kandidat koji obećava da će se "kao predsednik ponašati isključivo u okviru nadležnosti propisanih Ustavom, za razliku od ostalih kandidata". Ipak, i on je prelazio tu granicu, pa se, između ostalog založio za odustajanje od evrointegracija i integraciju sa Rusijom iako su to odluke koje može doneti Vlada, a ne predsednik.

VRAĆANjE ZAKONA

Jedna od retkih političkih poluga koja je na raspolaganju predsedniku i koja bi mogla da mu pomogne da utiče na sprovođenje nekih obećanja, jeste mogućnost da zakon koji je Skupština usvojila, uz pismeno obrazloženje vrati na ponovno odlučivanje. Međutim, ako poslanici ponovo usvoje isti zakon, on je dužan da ga potpiše, bez obzira na to što se sa njim ne slaže.