Neško Madić: Vreme bitke za Rusiju

MALIGNE metastaze novog svetskog poretka, zasnovanog na neoliberalizmu, brutalnoj pljački i osiromašenju miliona ljudi, kao i "izvozu demokratije" nasilnim rušenjem vlada "neposlušnih" država danas rade na urušavanju Donalda Trampa, pokušavajući da izazovu rat na Balkanu i sukob sa Rusijom.

Najnoviji, režirani događaji u Makedoniji, BiH i na Kosovu to i potvrđuju. Režiseri su isti oni koji Srbe žele da proglase za genocidan narod, a Trampa i njegove najbliže saradnike za izdajnike i neprijatelje Amerike, zbog navodne saradnje sa Rusijom. Očigledno je da Tramp još uvek nije preuzeo vođenje spoljne politike i da ostaci Klintonovog, Bušovog i Obaminog režima nastoje da izazovu što veći haos u svetu.

Kako drugačije objasniti posetu senatora Mekejna Ukrajini, gde je tražio energične napade na Ruse u Ukrajini ili posetu Kosovu Vilijama Vokera, koji je svojevremeno režirao "masakr" u Račku, a danas poziva Albance na obračun sa Srbima.

Afere prisluškivanja Trampa i njegovih saradnika (koje daleko prevazilaze okvire "Votergejta", u kojima bivši američki establišment i obaveštajne službe, koje su prisluškivale ceo svet, uključujući Angelu Merkel i sve predsednike država, pokušavaju da zaustave neminovne promene. Bitka za promenu svetskog poretka neće biti laka. Da bi to sačuvali potrebni su im sukobi na Balkanu i zaoštravanje odnosa sa Rusijom.

U njihovoj agendi piše da je 21. vek "vreme bitke za Rusiju" i otimanje njenih prirodnih bogatstava - nafte, gasa, minerala, pijaće vode... Najveća zemlja na planeti (49 puta veća od Nemačke), izložena je neviđenom pritisku, jer je Putin osujetio planove gramzive oligarhije da Rusiju pretvori u američku koloniju. Zato imamo danas gomilanje trupa na ruskoj granici i pokušaj da se izazove sukob, u kome su balkanske zemlje samo kolateralna šteta.

Samo u tom geopolitičkom kontekstu mogu se razumeti događaji u Makedoniji, gde NATO naređuje predsedniku Makedonije da prihvati "Tiransku platformu", kojom se država razbija na dve i omogućava stvaranje tzv. Velike Albanije. Tu leži i ključ za razumevanje podlih namera pisaca Bakirove tužbe protiv Srba za genocid, koja uz makedonsku i hrvatsku treba da prikaže Srbe kao najgenocidniji evropski narod.

Globalizacija ruši nacionalne granice efikasnije nego tenkovi i omogućuje prodor multinacinalnog kapitala na sva svetska tržišta. Ma koliko paradoksalno zvučalo, ovaj proces doveo je do ekonomskog uspona Kine i unutrašnjeg urušavanja američke privrede. U potrazi za velikim profitom i jeftinom radnom snagom, američki kapital je pohrlio u Kinu, zatvarajući milione radnih mesta u Americi. Posledice ove politike su enormno bogaćenje pojedinaca i uništenje radničke klase i srednjih slojeva u Americi.

To je ono što Tramp hoće da promeni i zato ga proglašavaju izdajnikom i neprijateljem Amerike, jer će mnogi zbog njegove politike izgubiti stotine milijardi dolara.

Pogubne posledice neoliberalizma, koji negira svaku ulogu države i propagira slobodnu utakmicu između "vukova" i "ovaca" u tržišnoj areni, ogledaju se kako na globalnom, tako i na individualnom planu. Svetu preti eksplozija "dužničke bombe", koja može da uništi svetski ekonomski poredak. Ako su tačni podaci da ukupan globalni dug svih zemalja iznosi 230.000 milijardi dolara, što je jednako vrednosti tri globalna BDP-a, to znači da je ceo svet zapravo u bankrotu. Na individualnom planu, došlo je do osiromašenja stotina miliona ljudi, a socijalne razlike između bogatih i siromašnih vratile su se na nivo s kraja 19. veka. Podatak da dve milijarde ljudi na planeti živi sa 60 centi dnevno, a da od gladi godišnje umre 50 miliona ljudi, dok na drugoj strani osam milijardera raspolažu većim bogatstvom nego ukupno 3,6 milijardi ljudi, dovoljno govori o degenerisanosti poretka.

Najveću opasnost po opstanak čovečanstva predstavlja politika nasilnog "usrećivanja" ljudi u "neposlušnim državama". Sredstva su mnogobrojna: svrgavanje legalno izabranih vlada i predsednika država, finansiranje terorista, vojnih hunti, diktatora, nevladinih organizacija i drugih "boraca za demokratiju". Tu "sreću" osetili su na svojoj koži građani Avganistana, Iraka, Libije, Sirije, Srbije i mnogi drugi.

Lebdi samo pitanje - ko je sledeći na ovom spisku?

Neško Madić, sociolog