KOMENTAR: Pihtije

NISU znali organizatori ležerne, razdragane, rumene, bačvanske "Pihtijade" u Rumenki kod Novog Sada da je njihova rabota - paganska. Kao i da će im biti zaprećeno zabranom pričešća i opela, slušanjem mrtvačkog zvona (na svakih pola sata) pa i samom anatemom!

Drznuli se Rumenčani da feštu posvećenu omiljenom jelu zakažu u vreme časnog posta, kada narod jede ribu i pasulj, moli se i smiruje. Da su pogrešili ukazala im je njihova uvek budna eparhija. I oštro zapretila da će da pozove istinske vernike da brane sveti post, uzdrman tepsijama na varoškom trgu.

Crkva tokom posta vernicima ne daje blagoslov za svadbe, veselja i manifestacije koje podrazumevaju preterivanje u muzici, piću, hrani, emocijama. Ateisti i svi koji do Crkve ne drže - i ne traže ga. Ko hoće da se pridržava stava Crkve hoće, ko neće - ne mora. Time se poštuje vekovni konfesionalni poredak, ali i granice slobode ličnosti u sekularnoj državi.

Izuzetak je Eparhija bačka. Anatemom, mrtvačkim zvonom i zatvaranjem kapije hrama pretilo se i kobasičarima u Turiji i organizatorima "Kulenijade" u Baču. Nema okupljanja, zabave niti mezetluka.

Isti časni post, međutim, traje u Rumenki kao i u Beogradu. Beogradskom episkopu, patrijarhu Irineju, nije palo na pamet da zbog mrsne hrane, erotike ili alkohola poziva na zabranu Sajma turizma, Festa, derbija Zvezda - Partizan ili koncerta "Ortodoks Keltsa".

U Srbiji su država i Crkva odvojeni, ne i posvađani. Crkva svakako ne bi trebalo da stanuje samo u portama hramova, gde bi mnogi da je proteraju, ali nije ni zla čuma koja kosi srbijanske fešte, vašare i veselja.

Zato je dužna da brine o istini - svi vernici su građani, ali svi građani nisu i vernici. Svi, međutim, moraju biti slobodni, pa čak i oni koji vole pihtije.