KOMENTAR: Odšteta

BAŠ pred godišnjicu martovskog pogroma nad Srbima, kao grom iz vedra neba, stiže vest sa Kosova. Albanci će od Srbije tražiti ratnu odštetu!

Sramotno do neba. Kako, inače, najkraće protumačiti ovu najavu premijera privremenih institucija u Prištini Ise Mustafe. Sramotno, jer tokom svih sukoba sa prostora Kosova i Metohije proterano je oko 250.000 Srba, dok je 3.500 (i civilnih i onih u uniformi) ubijeno i nestalo. I nikom ništa. Ni štete, ni odštete!

Od martovskog pogroma nad Srbima prošlo je 13 godina. Nesrećna godišnjica, a ništa manje ni brojke koje slede. Procenjeno je da je samo te 2004. godine 4.000 Srba izgnano iz svojih kuća širom Kosova i Metohije. Tokom pogroma poginulo je 28 ljudi, 35 pravoslavnih manastira je uništeno i oskrnavljeno, a oko 900 srpskih domova je spaljeno do temelja. Pored nekih sporadičnih osuda međunarodne zajednice, mnogi učesnici su do sada ostali nekažnjeni.

Posle svega, sada bi Priština da na briselski sto baci pitanje ratne odštete za svoje, po njima procenjene, gubitke u sukobima. Naše, naravno, ako ih po njima uopšte i ima, ne pominju. Između ostalog, traže i naknadu za njihovo kulturno i versko nasleđe?!

A šta je sa srpskim duhovnim svetinjama koje nisu uspeli da unište? Oni bi da ih “zaštite” preko ulaska u Unesko. Dati Kosovu na “čuvanje” naše svetinje isto je kao dati “kozi da čuva kupus”. Evo primera. U poslednjih šesnaest godina manastir Visoki Dečani oružano je napadnut četiri puta. Tokom tih napada 24 granate su pale u neposrednoj blizini manastira, a jednom je pogođen i manastirski zid.

Valja se nadati da će zahtev Albanaca u Briselu za ratnom odštetom, ako ništa drugo, barem naići na zid ćutanja i zaborava.