Komentar: Piloti

NE obazirući se na farsičnu nedoslednost samozvane "pristojne Srbije", koja od Tomislava Nikolića pravi novog Predraga Sarapu, spasonosno je po državu što ćemo imati pilota u avionu.

Kao što je lažnoj građanskoj eliti poznati TV novinar onomad bio dobar samo na ulici (prezren je čim se zaposlio na Pinku), tako su i uz aktuelnog šefa države stali samo dok je figurirao kao protivkandidat Aleksandru Vučiću. Već danas mu opet u ruke trpaju grobarsku lopatu, razočarani njegovim kratkim disidentskim stažom.

Srećom po Srbiju, Vučić i Nikolić su se dogovorili. Ne ulazeći u prirodu tog aranžmana, koji je bio viđen imajući u vidu ogromnu političku snagu premijera, to je u ovom trenutku kapitalna dobit. Ne za SNS, ne za marketinške magove pogurene nad dijagramima sa sigurnim glasovima, već za ovu našu letelicu koju šibaju vetrovi i turbulencije sa svih strana.

Dok se ispod korica "Islamske deklaracije", kroz usta njegovog sina, povampiruje Alija Izetbegović, preteći novom tužbom protiv Srbije, dok Hašim Tači postrojava vojsku Kosova i pobija međe na Merdaru, dok Edi Rama sa lažnom državom otvara zajedničke ambasade, dok Milo Đukanović progoni i zatvara srpske lidere u Crnoj Gori, dok Hrvati zabranjuju srpske novine i dižu spomenike Alojziju Stepincu, najmanje što nam treba je nesaglasje između dve najjače figure u državi.

Otuda je jasno da su nam u ovom vučjem okruženju neophodni i predsednik i premijer. Svako u svom kabinetu, a ne u rovu. Retko smo kroz istoriju spokojno plovili sa "uključenim autopilotom", iako smo sebe prozvali nebeskim narodom. I zbog toga je veoma bitno da komande čvrsto drže i Nikolić i Vučić. Barem do izbora.