Komentar: Briselske tupe makaze

KAŽU da nova varijanta engleskog jezika, koja se stvara poslednjih trideset godina i koristi isključivo u briselskoj birokratiji, takozvani evroengleski, sadrži oko hiljadu i po reči. Od njih se formiraju sva saopštenja i direktive, pravila i obaveze, zaključci i izveštaji, da bi većina od nas bila u stanju da razume suštinu poruke na ekspanzivnom jeziku globalizacije.

Od ovog broja reči, formira se mnogo manje tipskih rečenica, floskula i fraza. Iz fioka se vade po potrebi, sortirane i klasifikovane u registrima po boji, kategoriji i nameni. Od njih se, za svaku situaciju, sklapa po jedno apotekarski tačno izmereno i sročeno saopštenje.

Kad im zatreba kominike, briselski administratori posežu za čarobnom formulom. Izvade makaze, povade na brzinu deset odgovarajućih rečenica i začas iskroje sopstveni stav. U klaseru im, za ne daj bože, stoji tuce već sačinjenih zapisa, zlu ne trebalo, za svaki andrak i priliku.

Iz administrativne kuhinje u Briselu tako već godinama izlaze saopštenja koja, kao jaje jajetu, liče jedno na drugo. Čim se nešto dogodi, već unapred znamo da su zabrinuti, da s pažnjom prate situaciju, da su u stalnom kontaktu sa obe strane i da pozivaju da se u međusobnom dijalogu reše sva otvorena pitanja, zarad mira i stabilnost u čitavom regionu.

Ovim nemuštim jezikom, glavni arbitri, kontrolori i posrednici iz birokratskog lavirinta sve kažu tako da ne saznamo ništa. Dakle, gospodo briselski činovnici, recite, jednom, otvoreno, pošteno, direktno, ko je kriv za voz, čokoladicu, ZSO, razbijene ćirilične table, izložbe o Stepincu, đuveč, pa makar to bili i mi. Da bar znamo na čemu smo.