Miščević: Politika proširenja može pomoći u funkcionisanju EU

Šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) Tanja Miščević ocenila je danas da politika proširenja može pomoći u funkcionisanju EU i njenoj ponovnoj izgradnji i da su zemlje Zapadnog Balkana pokazale da su dobri partneri Unije.

"Politika proširenja može pomoći u funkcionisanju EU, njenoj ponovnoj izgradnji i procesu evropskih integracija, a zemlje Zapadnog Balkana pokazale su da su dobri partneri EU u prevazilaženju migrantske krize i poštovanju evropskih vrednosti", rekla je Miščevićeva na panel diskusiji "Od slovačkog do malteškog predsedavanja Savetu: Predavanje štafete i proširenje u doba neizvesnosti" u EU Info centru u Beogradu.

Ona je dodala da je prioritet reformskog procesa Srbije uključivanje u evropski sistem bezbednosti i konkurentnost na jedinstvenom tržištu EU, ocenivši da je i to deo izgradnje inkluzivnog društva kao jednog od prioriteta Unije.

Mišćevićeva je takođe rekla da su u toku pripreme za diskusiju s Komitetom EU za proširenje o mogućim poglavljima za prvu polovinu 2017. godine, među kojima su poglavlje 7 o intelektualnoj svojini, poglavlje 29 o carinskoj uniji, poglavlje 33 o budžetskim i drugim pitanjima i poglavlje 13 o ribarstvu.

Prema njenim rečima, pregovara se intenzivno i o poglavljima 11 i 19, posvećenim poljoprivrednom razvoju i socijalnoj politici.

Na pitanje koji će biti najveći izazovi u procesu pregovaranja Srbije i EU tokom sledeće godine, Miščevićeva je rekla da je najvažnije nastaviti s promenom i implementacijom zakonodavstva u oblastima pravosuđa i pravde, slobode i bezbednosti kojima su posvećena poglavlja 23 i 24, otvorena u julu ove godine, kao i podići nivo već postignutih rezultata u tim oblastima.

Miščevićeva je istakla i da je važno da se sve što je Srbija učinila u dosadašnjem procesu evropskih integracija uključi u takozvani "trek rekord", odnosno dokaz pravilne implementacije predviđenih mera.

Šefica Pregovaračkog tima Srbije kazala je da Srbija i region Zapadnog Balkana mogu pomoći EU u procesu "vraćanja Unije Uniji", koji je, kako je rekla, pomenuo i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u svom godišnjem govoru, jer je regionu potrebno upravo ono što predstavlja ideju nastanka EU, odnosno mir i stabilnost.

U diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike učestvovali su i ambasadorka Slovačke u Beogradu Dagmar Repčekova, čija će zemlja 1. januara sledeće godine predati Malti predsedavanje Savetu EU, predstavnik Malte u Savetu Fabijan Psaila i šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport.

Repčekova je podsetila da je Srbija tokom predsedavanja Slovačke otvorila četiri poglavlja, ali to, kako je ocenila, nije samo dostignuće slovačkog, već i prethhodnog holandskog predsedavanja.

Ona je ocenila da su otvorena veoma važna pregovaračka poglavlja i izrazila nadu da će poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi, za koje saglasnost nije dala Hrvatska, biti otvoreno tokom predsedavanja Malte.

Psaila je rekao da će prioritet Malte tokom predsedavanja Savetu EU biti promovisanje jedinstva Unije i vraćanje poverenja u evropski projekat, kao i da će se ta zemlja, kada je reč o proširenju i regionu Zapadnog Balkana, posvetiti isključivo Srbiji.

Devenport je ocenio da je Srbija veoma aktivno radila na ekonomskim reformama i da su rezultati u toj oblasti vidljivi i dodao da je akcenat u politici proširenja EU uvek na ekonomiji, vladavini prava i reformi javne uprave.

On je podsetio da Srbija dobija značajna sredstva iz IPA fondova EU za unapređenje poljoprivrede i životne sredine i promenu i implementaciju zakonodavstva u tim oblastima.