Borislav Komad: Ekselencije sa kečićima

ZLATNO diplomatsko pravilo, bar tako bi trebalo da bude, je da bilo koja ekselencija kad pristigne u mesto diplomatisanja, ima zadatak približavanja svoje zemlje zemlji domaćina, a ne da ih udaljava.

Neke države, međutim, u tome prednjače SAD kada smo mi u pitanju, drže se nekih drugih pravila. U poslednje tri decenije pogotovo.

Njihove ekselencije koje pohode Beograd veoma često sa našim zvaničnicima, ali i obraćanju medijima, skidaju diplomatske rukavice navlače one bokserske, a na glavu bele arnautske kečiće!

To čini i ovaj sadašnji, prvi tumač politike Stejt departmenta u prestonom gradu Srbije, Kajl Rendalf Skot.

Posebno uživajući kad u goste primi svoje ljubimce iz nekih ovdašnjih medija, ne bi li, navodno, čuo neka njihova mišljenja o političkim dešavanjima u Srbiji, koja su ništa drugo nego njegove instrukcije šta im valja činiti.

Mister Skot, iako, kako kaže, voli da ga ovde nazivaju Skatom, u stvari samo nastavlja ponašanja nekih svojih prethodnika. Ko o čemu on o Kosovu i Metohiji.

Setimo se samo donedavnog ambasadora SAD u Srbiji Majkla Dejvida Kirbija. Neposredno pred povratak u Vašington, govoreći o odnosima Beograda i Prištine, uz komentar "da se ovde osećao kao kod kuće", javno je obelodanio zašto je na ove strane i poslat zalažući se za punopravno članstvo takozvane Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama!

Da preskočimo bivšu ekselenciju u Beogradu, Vilijama Dejla Montgomerija, koji nam je poput papagaja preporučivao da se manemo prošlosti "već da se okrenemo budućnosti".

A samo sedam godina kasnije, 1999. desilo se zločinačko bombardovanje SRJ, što znači da bi i to, zarad "srećnije budućnosti", trebalo da zaboravimo. Kakvog li velikodušja!

Ali glavni začetnik odnosa SAD prema tadašnjoj SRJ, čiji je pravni naslednik Srbija, bio je pre nešto manje od tri decenije mister, odnosno her, s obzirom na nemačko poreklo, Voren Cimerman kad je, 28. juna 1989. demonstrativno odbio prisustvo proslavi najvećeg srpskog praznika Vidovdana na Gazimestanu u čemu ga je pokorno sledilo i jedanaest evropskih poslušnika amputirajući tako Kosovo i Metohiju od matice.

Sve u svemu, do dana današnjeg njihove ekselencije dolazeći u Beograd imale su identičan zadatak.

Izbor Donalda Džona Trampa za šefa Bele kuće budi makar i tračak nade da će se, najzad, u Beogradu pojaviti i čovek iz Stejt departmenta koji bi da razvija, a ne da razbija odnose između dve države.

Borislav Komad, novinar