KOMENTAR: Žrtve

BUDIMO ljudi, pa makar bili i političari! Ovako, malo slobodnije modifikovan, davni apel blaženopočivšeg patrijarha Pavla mogao bi barem malo da ublaži zapaljivu raspravu oko ubistva gardista u Topčideru. Koja je, nažalost, postala top-tema novog nadgornjavanja među nekim političarima.

Taman kada se otvorio tračak nade da bi ubistvo gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, posle 12 godina, moglo da dobije konačan epilog, prste je umešala politika. Svoj poziv da policiji da izjavu jedan od pozvanih je protumačio pokušajem "zastrašivanja" kada razmišlja da se ponovo angažuje u domaćoj politici. Druga strana mu je odgovorila da politički zloupotrebljava tragediju gardista i njihovih porodica...

Nećemo o tome ko je šta kome rekao, jer mediji to svakodnevno obilato prenose. Hoćemo da kažemo da porodice nastradalih samo žele da saznaju istinu. Ne verujući da su se gardisti međusobno poubijali. I pravo da tako misle niko im ne može oduzeti.

Žrtve su, dakle, oni i njihova deca, a ne oni koji sa (ni)malo pijeteta prema njima, žele da ulogu žrtve pripišu sebi. Više je nego neljudski od svega praviti predstavu i farsu, bilo sa koje strana dolazila.

Zbog toga celokupnu istragu oko ubistva gardista u Topčideru, za šta je država pokazala volju formiravši komisiju, treba dekontaminirati od politike. Celu stvar valja prepustiti sudstvu, uz nadu da će svi pozvani ubuduće dati svoj iskaz, kako bi na kraju pravda i istina pobedile.

Uostalom, šta su jedan ili dva izborna kruga, prema devetom krugu pakla kroz koji su prošle porodice nastradalih gardista. I još uvek prolaze.