Komentar: Lekcija

EVROPSKA unija ništa nije naučila iz "bregzita", čim se ovoliko čude rezultatima američkih izbora. Istorija neprimećeno prolazi pod bleštavim prozorima Evropske komisije, kao što je svojevremeno bila nevidljiva za budne graditelje istine pred vratima Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Sticajem okolnosti, baš u danu kada je Donald Tramp slavio pobedu, evropska administracija je raspakovala "paket proširenja" i poređala, kao nestašne i nedorasle đake, jednog za drugim, kandidate za članstvo. I mada se u Evropskoj uniji kunu u ravnopravno partnerstvo, tapšali su po ramenima patronažno i navodili, s visine, poimence, ko je bio nevaljao, a ko dobar, ko je slušao učiteljicu, a ko mora da napiše novi domaći zadatak.

Pačaju se čuvari pečata u Briselu, isto tako, s pijedestala, u budžet, novčanik, zakone, navike, tradiciju, uspomene, kulturu, običaje, želje, nadanja i snove, u budućnost i prošlost građana onih zemalja koje su svoj integritet već udružile u zajednički projekat.

Dok narod negoduje, birokrate su nedodirljive. Biraju same sebe. Od vrha, pa sve do onih s dna hijerarhijske lestvice čiji napredak u službi zavisi od stepena ispoljene arogancije. Za to vreme, karavani s migrantima prolaze, a populisti dolaze.

Suvereni narodi i slobodni ljudi ne trpe nadmenost i ne vole kada im se dele lekcije. Baš je Tramp upozorio da će posle Velike Britanije Evropska unija početi da se osipa. Na redu su, možda, Holandija, Danska, Francuska, a za njima i ostali. Osim ukoliko u Briselu konačno ne shvate da nisu bogomdani, jer se svi krčkamo u jednom sosu i istom belosvetskom loncu.