Komentar: Bakir

BILO je to krajem ovog vrelog jula. Mediji su izvestili da Evropa miri Dodika i Bakira. Brisel je upriličio sastanak zavađenih političara u restoranu "Barka" u Istočnom Sarajevu.

Danas, sredinom hladnog novembra, njihovi odnosi su zaleđeni. Predsedavajući Predsedništva BiH ispostavio je "završni račun" parafirajući ga sa "nema mira kod Bakira".

Bakir je svoju ličnu "političku barku" ozbiljno zaljuljao usmerivši je u tuđe vode. Zapretio je da bi bilo bolje da Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, "promeni svoje ponašanje da ne bi bio promenjen"! Zagazio je i u međunarodne vode. Kazao je da treba "preseći uticaj Rusije" na Balkanu i da to "treba učiniti upravo na Beogradu"!

Nije se tu samo Bakirova barka nasukala. Svoj letošnji dolazak u Novi Pazar uporedio je sa dolascima naših zvaničnika u Republiku Srpsku. Ne mareći što se status Sandžaka i RS ne mogu staviti u istu ravan. Sem što je ovom delu Srbije hteo da pribavi status koji nema, istovremeno je pokušao da ukine pravo RS.

Odakle svi ovi Bakirovi nemiri, kada Evropa slavi Dan primirja. Verovatno ne može da se pomiri sa rezultatima nedavnih lokalnih izbora u BiH i mogućnosti da novi američki predsednik neće favorizovati bošnjačku stranu. Ipak, generalno, njegovo porinuće, ili bolje reći potonuće, u tim vodama vodi poreklo još od njegovog rahmetli oca Alije, koji je od Bosne želeo da napravi islamsku državu. Na stranu što danas Alijinog naslednika zovu "Erdoganov mali od palube".

Za to vreme Evropa je zaokupljena svojim jadom. Kako da svoj "kruzer", koji često zna da postane "luzer", posle šokantnih američkih izbora izvede na pravi put? Dok se ta velika lađa ne okrene prema Balkanu, Bakiru može da se desi onaj poznati refren jedne pesme: "Ej, trula građa, potopi se lađa".