Komentar: Sloboda

NAROD Republike Srpske rekao je svoje. Sami i jedinstveni odlučili su koji će dan da proslavljaju. Sami su presekli da je njihov praznih 9. januar - Sveti Stefan.

I to je sve.

Nisu Srbi u Bosni i Hercegovini glasali za otcepljenje iz države. Nisu drmali temelje dejtonske tvrđave koja baš njima najviše znači. Nisu potkopavali mir ni zveckali oružjem. Nisu gurali prst u oko ni Zapadu ni Bošnjacima ni Hrvatima.

Ništa od toga.

Samo sa olovkom u ruci, 99,81 procenat građana koji su izašli na referendum glasao je za odbranu linije elementarnog dostojanstva. Za odbranu prava da imaju dan kad će visoko podići zastavu, gromoglasno otpevati "Bože pravde" i ponosno obeležiti rođendan.

Samo toliko. A dovoljno za slobodu.

E, upravo borba za tu najvišu vrednost oko koje su se prvi put grupisali svi političari u Srpskoj, ali i narod, kao da je najviše zasmetala političkim vođama Bošnjaka u Sarajevu i evroatlantskim silama.

Baš zbog te nemoći pred čvrstom rešenošću Srba da odbrane svoj simbol, Bakir Izetbegović i njegovi jurišnici pokazali su neumereni bes i nervozu. Baš zbog te veličanstvene i gotovo epske rešenosti jednog naroda da odbrani samo svoju slavu, sin Alije Izetbegovića sada vapi za međunarodnom intervencijom i poziva na hapšenje Milorada Dodika.

I ne samo to. U naletu nesuvislih optužbi, Bakir poručuje da bi Dodik mogao da prođe kao Sadam i Gadafi. Dakle, da bude ubijen. Izvesno je, Republici Srpskoj neće biti lakše posle referenduma, ali u političku bitku koja tek počinje ulazi jača.

Srbija, koja se u teškoj geopolitičkoj partiji šaha postavila kako je morala, takođe će biti pred teškim zadatkom.

To je - odbrana Srpske i njenih lidera od odmazde koja se sprema.