Dušan Proroković: Kolike su Jeremićeve šanse?

PRE tri godine RTS je pravio prilog o izboru novog generalnog sekretara UN. To je složen proces, a pored svih pravno-formalnih stvari koje kandidat mora da ispuni i izdrži, ključnu ulogu uvek odigra politika i postavljanje pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Pitali su me, na kraju, šta mislim kolike su šanse Vuka Jeremića. U tom trenutku, iskreno, ne bih se kladio na Jeremića. Navijam ja za njega i ako je ikako moguće pomogao bih mu u svakom slučaju. Ali jedno je navijati a drugo je realnost. Navijam ja i za Partizan, ali sam svestan da ove godine titulu možemo samo da sanjamo.

Gledano iz tadašnje perspektive, Jeremić je imao dve mane. Prvo, on je najmlađi kandidat i faktor njegovih godina uvek može biti zloupotrebljen od strane država koje ga ne žele na toj poziciji. U principu, počnu da ponavljaju stavove kako je to najbolji mogući kandidat, ali da im treba čovek sa više iskustva itd. Drugo, očekivao sam da protiv njega budu dve stalne članice i moćne države.

U međuvremenu, rekao bih da su šanse Vuka Jeremića porasle. Za tri godine, on je u dugoj kampanji učinio dosta toga kako bi se pozicionirao kao jedan od tri kandidata s najviše šansi. Prema nepisanom pravilu, novi generalni sekretar bi trebalo da bude iz grupe istočnoevropskih zemalja. Naš deo sveta čeka na ovo mesto još od osnivanja UN. Ali ne treba isključiti mogućnost da nas opet preskoče i da bude izabran neko iz drugog dela sveta. Ukoliko se bude poštovalo ovo pravilo, Vuk Jeremić je čak jedan od dva najozbiljnija kandidata.

Elem, dugom kampanjom kandidatu Srbije (usput, Srbija je morala mnogo, mnogo ranije da ga kandiduje i otvori mu prostor za agresivnije lobiranje) pošlo je za rukom da amortizuje određene pritiske, a naruku mu idu i sve složeniji odnosi u međunarodnoj politici, usled čega je uticaj onih koji se protive njegovom izboru relativno manji danas nego pre tri godine. "Čisti prozapadni" kandidat neće moći da prođe, kada imamo u vidu šta su dominantne pretnje međunarodnoj bezbednosti i koja geopolitička žarišta su najaktivnija. Puno toga je u igri, a zemlje BRIKS-a, zatim Turska, Indonezija, Nigerija, imaju ambiciju da svoje interese brane preko UN i njima je potreban na mestu generalnog sekretara neko ko je već pokazao da je spreman da ih sasluša. Sada bih se već kladio na Jeremića, mada je kvota baš visoka, pa samim tim i uspeh neizvestan.

Da kvota bude visoka, uticao je jedan novi ograničavajući faktor. Radi se, naime, o predlogu reformi unutar sistema UN. Svet se promenio, a UN, pre svega SB, odražavaju sliku posleratnog pogleda. Rat je završen pre sedam decenija, potrebne su nove inicijative, nove strukture.

Na primer, sve se češće postavlja pitanje: zašto Evropa ima dve stalne članice SB, a u ovom telu nije Indija? Indija je druga najmnogoljudnija zemlja (od 2040. će preteći Kinu i biti prva), četvrta vojna sila, sedma svetska ekonomija (do 2020. će biti peta). Ovakve UN ne odražavaju realno stanje stvari. Jeremić je na to upozorio, i izneo i predlog kako utvrditi nova pravila igre, a dobio je i podršku od čoveka koji već dugo vremena traži da se ustanove i polustalne članice i da novi SB bude konstituisan po principu 7+7+7 (pri čemu bi stalne članice bile SAD, Kina, Rusija, Brazil, Nigerija, Indija i EU).

Jeremić je hrabro progovorio o tome. I dobio široku podršku, kako bi drugovi komunisti rekli "svih slodoljubivih naroda". Ali ostaje pitanje: koliko su za to spremne vodeće zapadne zemlje?

U istoriji se niko nije odrekao moći dobrovoljno. Takve promene mogu biti samo posledica velikih "geopolitičkih tumbanja" i rezultat velikih kriza. A pretumbavanja i globalna kriza su tek na početku. Potrajaće ovo vreme nestabilnosti. Zbog toga, Jeremićeve šanse možda budu veće za četiri godine. Ako ne bude izabran sada. U svakom slučaju, on je svojim političkim porukama uspeo da zatalasa međunarodne institucije i pozicionira se kao ozbiljan kandidat. Za tekući ili neki naredni ciklus, svejedno. To je ogroman uspeh, bez obzira na rezultat predstojećeg glasanja.