Dušan Proroković: Sporna samo volja Srba

DVE i po godine je trajalo preganjanje rukovodstva Srbije s raznim međunarodnim predstavnicima i zvaničnicima oko referenduma kosovskometohijskih Albanaca. Prvobitna ideja Zapada je bila da se "narodnim izjašnjavanjem" utre put jednostranom proglašenju nezavisnosti. I svi su nas tada ubeđivali da je to najviša demokratska norma. "Volja narodna" je "volja Božija".

Džaba srpsko pozivanje na Rezoluciju 1244, Završni akt iz Helsinkija i Povelju UN. Razlozi zbog kojih su odustali od referenduma na Kosovu i Metohiji te 2007. bili su istorijskog i formalno-pravnog karaktera. Sa jedne strane, sami Albanci su već bili održali referendum 22. septembra 1991. po tom pitanju. Za Albance je to već bila "Republika Kosovo", a prilikom osnivanja paralelnih institucija, pre svega vlade Bujara Bukošija, ali i tzv. OVK, pozivali su se na ovu odluku. Kako su govorili, Milošević je sprečavao pravo naroda na samoopredeljenje, pa je zato i počela oružana pobuna. Sa druge strane, novi referendum bi značio i raskid sa Rezolucijom 1244, a to su SAD i EU upravo želeli da izbegnu. Oni su hteli da "kreativno istumače" Rezoluciju i zaključe kako je sve na Kosovu u pravnom smislu čisto. Na kraju, složili su se da je referendum iz 1991. dovoljan osnov za jednostrani korak koji je preduzet u februaru 2008. Tada je referendum bio OK. Kao i dve godine ranije kada je Crna Gora proglasila istupanje iz zajedničke države sa Srbijom.

Ali gle čuda, kada je na dnevni red došlo organizovanje referenduma u Republici Srpskoj, onda je ova institucija postala sporna. "Volja narodna" više nije "volja Božija". To više nije demokratsko sredstvo već instrument koji može ugroziti stabilnost regiona. Pri tome, u Banjaluci niko nije zahtevao ni proglašenje nezavisnosti, ni promenu ustavno-pravnog poretka BiH. Čak naprotiv. Srbi u BiH ovim korakom insistiraju na tome da se očuva dejtonska konstrukcija.

Za čitaoce koje mrzi da pretražuju niz akata o uređenju BiH preporučujem knjigu Karla Bilta o tome kako je došlo do mirovnih pregovora i kako su se oni odvijali, jer je to dobar ilustrativni primer o "duhu Dejtona". Nisu Srbi ušli u ceo taj proces da bi njihov entitet postepeno gubio nadležnosti i značaj i na kraju se sveo na ikebanu. To jeste intencija Zapada, ali niti je u srpskom interesu, niti u "duhu Dejtona". Srbi su želeli da institucionalnim mehanizmima zaštite svoj status i da ne dođu opet u položaj s početka devedesetih godina, kada im je pretila majorizacija. Zato se Srbi i dalje brane, iako je rat završen pre dve decenije. A, Zapad opet pritiska, instrumentalizujući svoje predstavnike u Sarajevu i muslimansku elitu na najgori mogući način. Šta je rezultat takve politike?

Havijer Solana je mnogo voleo da koristi metafore sa vozovima, pa je tako prilikom posete Beogradu, a spominjući BiH, rekao kako je "voz napustio stanicu". Otprilike, krenulo se u smeru ukidanja Srpske, i to se više ne može zaustaviti. Barem sam ja to tako razumeo. Ne bejah u prilici, a hteo sam da mu postavim kratko pitanje: a gde vam je pruga? Dvadeset godina se Zapad samo bavi Srpskom, gotovo ništa nisu uradili da institucionalno urede BiH i naprave funkcionalnu državu. Moglo se to i sa "Dejtonom". U BiH ne postoji politička infrastruktura za bilo šta. Nema pruge, a oni nam drže predavanja o vozovima. Visoki predstavnik se sada poziva na odluke Ustavnog suda BiH da bi sprečio održavanje referenduma u Srpskoj. A da pri tome zaboravlja kako 90 odsto (nije greška) presuda ovog tela od njegovog osnivanja uopšte nije sprovedeno. Ubedljiva većina presuda se uopšte ne tiče Srba i Srpske.

Referendum je demokratsko sredstvo. Ne treba ga se plašiti. A postojeću krizi u BiH međunarodna zajednica treba da iskoristi kako bi se izvukle određene pouke. Čerečiti Srpsku ne samo da više nije moguće, već takva politika postaje kontraproduktivna. Pokušaj da se BiH učini održivim sistemom može doneti rezultat. Sada će neko pitati: a kako? Ima rešenja, naravno. Ali neka o tome pre svega razmišlja visoki predstavnik. To mu je posao za koji prima 25.000 evra mesečno.