Komentar: Poluge

JAVNOST je dobila novi domaći zadatak - da otkrije gde su nestale pare od prodatih zlatnih poluga tokom 2001. i 2002. godine. Od 46,1 tone nestalog zlata, kako je prvobitno tokom prošle nedelje saopštila guvernerka srpske centralne banke, već se ušlo u trag polugama teškim 29,3 tone. Njih su, naime, kroz sukcesiju dobile druge bivše republike SFRJ, dok je SR Jugoslavija nasledila 16,8 tona. Potom je, od istog tog zlata smeštenog u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu, Crnoj Gori pripalo 1,2 tone.

U ovoj švajcarskoj banci danas je preostala samo jedna tona srpskog zlata. Ono resto je, kako ističu u samoj Narodnoj banci Srbije, prodato u periodu od 2001. do 2002. godine. Na pitanje: gde su novci od prodaje, odgovor već sada zna upravo - NBS. Ali neće da ga saopšti, kako kaže "iz razumljivih razloga". Lopta se sada prebacuje na teren "nadležnih institucija". I među običan narod.

Tako smo pored raznih farmi i velike braće dobili svojevrsni finansijski rijaliti. Sada narod, koji je od proletos više meseci tragao za rešenjem ubistva nesrećne pevačice, treba da vodi novu istragu.

Koliko li košta tona zlatnih poluga? Šta je ondašnja vlast uradila sa parama? U to doba se nemačka marka naveliko menjala za evro, vrtele su se silne milijarde u obe valute, ukinut je i poslednji ostatak čuvenog SDK i ceo platni promet zakonski je prešao na domaće i strane banke. Da ne pominjemo nastanak Nacionalne štedionice...

Izveštaj o poslovanju Narodne banke, i one od pre 15 godina, kao i danas, svake godine mora da usvoji Skupština Srbije. A u njemu, između ostalog stoje i podaci o kretanju deviznih rezervi zemlje, pa i zlata. Uz potpis revizora.

Dakle, čekamo odgovor - gde su novci?