Komentar: Česma

SRBIJA se neprestano trudi (a ni komšije ne zaostaju) da potvrdi ispravnost Marksove teze, koja je odavno postala opšte mesto, da se istorija ponavlja - jednom kao tragedija, drugi put kao farsa.

Ovih dana odigravamo farsičnu reprizu devedesetih. Ponovo smo se podelili na slobiste i dosovce pa vodimo beskrajne rasprave o Miloševiću, Hagu, sankcijama. Nemamo srećom više ratove i bedu, ali imamo rečnik i rezone iz devedesetih pa se unezvereno prepucavamo po "Tviteru" i preko naslovnih strana.

Malo nam je što smo bacili tu deceniju u tragičnom raspadu države, ekonomije i sistema vrednosti, sad bismo da potrošimo još jednu dok temeljno raščivijamo ko je kriv, a ko je zaslužio spomenik. Još da neko okači bedž "Čedo, oženi me", a socijalisti da organizuju neki kontramiting i kolektivno ludilo je potpuno.

A, zar bi to trebalo da nas iznenadi? Pa, u ovoj zemlji još sudimo učesnicima Drugog svetskog rata. Pred svako ročište o Draži, Nediću ili Jovanki Broz odnekud izmigolje povampireni statisti iz Bulajićevih filmova i ponovo se zaigraju četnika i partizana. Uz zdušno terciranje za dom spremih domoljuba i sličnih budala. Ponekad se čini, ne da Drugi svetski rat još traje, nego da tek treba da počne.

Nije teško pronaći uzrok neprestanog podgrevanja starih tenzija - u nedostatku pravih politika, ekonomskih rešenja ili medijskih sadržaja, najlakše je podgrejati Dražu ili Slobu. A onih spremnih da ispravljaju krive Drine nikada nam nije manjkalo.

Lek je za njih davno propisao Duško Radović: "Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube".

A za Slobu ćemo lako.