KOMENTAR: Raška

PREDSEDAVAJUĆI Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nastavlja put svog rahmetli oca Alije. Otišao je u Novi Pazar da "pazari" neki poenčić kod svojih jarana, pokušavajući da prisvoji Sandžak. I ne bi li se malo umilio svom novom "babi" sa Bosfora, koji ga je, kako upućeni kažu, unapredio sa kurirskog mesta na mesto portparola.

Kako, inače, drugačije protumačiti Bakirovu posetu Sandžaku, nego pokušajem komadanja Srbije. Zaobilazeći Beograd, svoj dolazak u Pazar uporedio je sa dolascima naših zvaničnika u Republiku Srpsku. Ne mareći što se status Sandžaka i RS ne može staviti u istu ravan. Sem što je ovom delu Srbije hteo da pribavi status koji nema, istovremeno je pokušao da ukine pravo RS. Suprotno Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu.

Tamo je odmah prigrlio svog jarana Sulejmana (Ugljanina). Jer, lider SDA nedavno je "povampirio" ideju o autonomiji Sandžaka. A sve na osnovu nelegalnog referenduma s početka 90-ih. Čak je predložio da se to pitanje internacionalizuje.

I sve to, ne slučajno, dešava se kada islamski ekstremisti pale srpsku zastavu, pevaju pesme pune neprijateljskih nota, a Naser Orić kreće u slobodnu šetnju.

Udaramo crtu ispod pojma Sandžak i odavde pišemo Raška, jer pod tim nazivom oduvek je bila kolevka srpske kulture. Njena prošlost, ali i budućnost. Jer, nije Raška kokoška sa novopazarske pijace koju svako može da čerupa kako hoće. Duboki su njeni srpski koreni.

Veliki župan, osnivač srpske srednjovekovne dinastije Stefan Nemanja, otac Svetog Save, još davne 1170. podigao je manastir Đurđevi stupovi, kraj Novog Pazara. Tu su i manastir Sopoćani iz 13. veka i ostaci utvrđenja Rasa sa Trgovištem. Za sve ove vekove Srbi nisu trgovali Raškom. Ubeđeni smo da toga neće biti ni ubuduće.