KOMENTAR: Licemeri

ŠTA god Srbija dobro učini, Bošnjacima u BiH to nije dovoljno. I uvek na kraju bude odbačeno.

Poslednji primer stiže iz Srebrenice. Mesta gde je premijer Srbije Aleksandar Vučić 11. jula prošle godine došao da se pokloni žrtvama i pruži ruku pomirenja. A kako je dočekan u Potočarima? Zasut je kišom kamenja tog vrelog julskog dana u Memorijalnom centru i samo je pukom srećom, naočigled celog sveta, izbegao linč ili nešto još gore.

I posle toga, Vučić je pružio ruku pomirenja Bošnjacima. Vlada Srbije je donirala Srebrenici pet miliona evra za kapitalne projekte i jačanje suživota u ovom gradu u Srpskoj koji nosi trajni beleg ratnog zločina. Ali ovih dana su iz Srebrenice odapete strele mržnje prema Srbiji.

Njih je na Beograd poslao načelnik Ćamil Duraković, na mig njegovog šefa Bakira Izetbegovića. Kao i prethodnih godina, vidi čuda, sve se dešava uoči obeležavanja godišnjice u Potočarima. "Srbija nije poželjna u Srebrenici", urlaju bošnjački političari. Mnogo jače ove godine, jer ih drma i izborna groznica. Duraković mora sad da pokaže da je veći Bošnjak od svih Bošnjaka. Podrška mu je velika. Iza njega stoji lično jedini pravi šef Bošnjaka - Izetbegović.

Da, to je onaj Bakir koji je dočekan u Beogradu kako dolikuje. Uz sve počasti. Uz podršku SDA i Bakira, Duraković je ovih dana prokleo milione koji su stigli iz Srbije. Isprozivao je Srbiju da hoće da "otkupi grehe", a premijera da se pretplaćuje na ulaz u Potočare.

Da, to je isti onaj Ćamil koji u novembru prošle godine nije skidao osmeh s lica kad je u Srebrenici održana donatorska konferncija i kad su stigli milioni iz Beograda.

Licemerno, mnogi bi se složili.