Močnik: LJubljana bi da soli pamet Srbiji

POSLEDNjI potezi zvanične Ljubljane štete procesu koji se odvija između Beograda i Prištine. Neke mudrosti sa strane samo stvaraju konfuziju, pa je tako nedavni zahtev predsednika Slovenije Boruta Pahora svim državama u regionu da priznaju Kosovo - bizarna. Govori ovako slovenački sociolog, književni teoretičar i politički aktivista Josip Rastko Močnik, navodeći da slovenački političari neretko zemlju pretvaraju u marionetu birokratskih struktura u EU.

Močnik, koji slovi za osnivača Ljubljanske škole psihoanalize, u intervjuu "Novostima" ukazuje da je nedavnu Pahorovu izjavu doživeo "kao pokušaj da se drugima soli pamet".

- Mislim da je odgovor koji je došao iz Srbije pravilan, pa nam je zapravo ukazao da potezi koje donose političari često štete ugledu Slovenije i u Evropi i u komšiluku. Žao mi je što se glas intelektualaca u Sloveniji slabo čuje, jer je to grupa koja nema prevelik uticaj. Oni izuzetno malo učestvuju u javnoj debati, ali naprosto takvo je činjenično stanje.

* Hoće li jedan od uslova za ulazak Srbije u EU biti, kako se to nezvanično govori, biti priznanje Kosova?

- Mislim da neće, jer EU je pragmatična. To je i velika sreća, jer dok se stvari ne srede na tehničkom nivou sve drugo bi bilo loše za ljude koji tamo žive. Da se razumemo, bez obzira na to da li se radi o Srbima ili Albancima. Ako se ide u pravcu da se ne postavlja pitanje priznavanja, već da se rešavaju konkretni problemi i pitanja presudna za ljude koji tamo žive mislim da bi se došlo do rešenja. Priznavanje ne može da bude uslov, jer to nije u interesu ni sedam članica EU.

* Da li je za Srbiju Evropska unija dobar put?

- Moram da se nasmejem, jer sam znao da ćete me to pitati. Evropska unija je naprosto put koji ne može da se bira. Srbija nije ni Švajcarska ni Norveška pa da kažem "to nije dobar put, ostanite napolju". Zato je moj savet, što kasnije ući.

* Znači predlažete da se pregovori razvuku?

- Upravo tako, uz te male privilegije koje Srbija može da koristi sa napretkom pregovora. A kada jednom Srbija uđe u EU treba imati jasnu i dobru politiku da se suprostavi tim neokolonijalnim pretenzijama koje su nedvosmislene u Uniji.

* Kakav je po vama danas odnos između zemalja bivše Jugoslavije?

- Imam problem sa politikom država ovog regiona, kako prema EU, tako i između između njih samih. Zdravorazumno govoreći, kvalitetna politika bila bi da zemlje koje su u EU, Hrvatska i Slovenija sarađuju sa zemljama koje napreduju prema EU, da imaju zajedničku platformu. Pre svega, sa ciljem da blokiraju imperijalističke tendencije koje su vrlo jake u EU i koje su bile naglašene u odnosu EK prema Grčkoj. Ali, to se ne događa, Slovenija i Hrvatska soliraju i jedna prema drugoj vode ne baš prijateljsku politiku.

* Slovenija je trebalo da bude svima putokaz, a onda je prvo zaratila sa Hrvatima, a sada je sve češće i u konfliktu sa ostalima u regionu?

- Konfliktni odnos prema Hrvatskoj bio je karakterističan za sve slovenačke vlade, bez obzira na to jesu li bile leve ili desne. Lično, to teško mogu da razumem, jer je neposredni interes Slovenije bio da što pre Hrvatska uđe u EU. Problem je sa slovenačkom politikom, ona se pretvorila u birokratiju koja nema podršku ni u narodu.

* Prilikom poslednjih izbora u Sloveniji grupa mladih predlagala je da Slovenija ne bude, kako su isticali, zarobljena u EU, već da se više okrene regionu?

- To je tačno, reč je o ujedinjenoj levici, ali se oni sada više ne čuju. Mediji ih bojkotuju, a kvalitetni ljudi koji bi mogli da daju svoj veliki doprinos u javnim debatama se bore za golo preživljavanje i nemaju mnogo vremena za nešto drugo.

* U Hrvatskoj smo u poslednje vreme svedoci povratka u prošlost, aveti ustaštva se ponovo javljaju. Zar smo na ovim prostorima večni taoci tog nesrećnog nacionalizma?

- To je komplikovano pitanje, jer reč je i o evropskoj pojavi, a možda i globalnoj. To je i reakcija na sve ove neokolonijalne pojave i neoimperijalizam koji dolazi iz kapitalističkih centara, u odsustvu jednog jakog levog, socijaldemokratskog odgovora. Postoji velika frustracija među ljudima i kada nema odgovora na prvu loptu dolazi ekstremni nacionalizam. Odgovornost je na političkoj levici i centru da pronađu odgovore za sve što ljude muči, da se obnovi ideja socijalne države.

* Na ovim prostorima se oduvek govorilo da vlada mir kada su odnosi Srba i Hrvata dobri. Kako te odnose vidite u ovom času?

- To su dve velike države i one zaista određuju političku klimu i trendove u regionu. Dok nema nekih racionalnih politika saradnje i privredne i kulturne razmene neće biti pozitivnog stanja na Balkanu. Treba staviti naglasak na kulturnu saradnju u ovom trenutku, jer to mnogo ne košta, a rezultati mogu mnogo poboljšati stanje između Srba i Hrvata. Kada je reč o privredi, teško da nešto značajnije može da se uradi.

* Ali, i kulture na ovim prostorima se zatvaraju, malo ko zna što se događa u komšiluku?

- Provinicijalizam i zatvaranje veoma negativno utiču na to. Nekad su svi sjajno sarađivali, a ako se nešto od toga obnovi, izgubile bi se i sve te negativne frustracije.

* Da li su li ljudi na ovim prostorima živeli bolje ili srećnije kada je postojala SFRJ?

- U Sloveniji, bar tako pokazuju istraživanja, Jugoslavija se kotira sve bolje što je više godina prošlo od njenog urušavanja. To treba uzeti i s malom rezervom, ali odnos između objektivnih mogućnosti i standarda stanovništva je bio mnogo bolji u Jugoslaviji nego što je to danas u državama nastalim nakon raspada. Ljudi danas žive ispod nivoa koji bi bio moguć u datim uslovima.

* Znači li onda da je ceo trud u razbijanju Jugoslavije bio uzaludan, da nema sreće u novim državama?

- Nisam baš sasvim objektivan da vam odgovorim, jer sam lično bio protiv razbijanja Jugoslavije. Do sada se države koje su posle nastale nisu pokazale kao uspešna alternativa, ali ne znači da to u budućnosti neće biti moguće.

* Gde ide današnja Evropa?

- Ona je još uvek veoma jak svetski igrač koji vidi svoju perspektivu u povezivanju sa Severnom Amerikom u borbi za svetsku dominaciju. Pre svega u borbi protiv novih sila, Kine, Indije, pa i Rusije. Po mom mišljenju, Amerika bi trebalo da napusti takvu borbu za svetsku hegemoniju i militarizam, sve ono u čemu SAD prednjače, a Evropa veselo sarađuje. Nakon toga bi se trebalo okrenuti mnogo skromnijoj politici, koja neće da bude usmerena prema dominaciji, već saradnji.

* Koliko danas Evropi prete desni ekstremizmi?

- Mislim da je to loše pre svega za ljude koji žive u tim zemljama, za sam narod. Imali smo i mi u Sloveniji prilično desnu i ekstremnu vladu sa Janezom Janšom, koja je uvela radikalne neoliberalne mere. Bila bi još radikalnija da je nisu zaustavili slovenački sindikati i, na kraju, je pala. Ne verujem nacionalističkoj retorici takvih vlada.

FAŠIZAM NIJE POBEĐEN

* Da li je kraj Drugog svetskog rata bio samo vojna pobeda, pa su tako pobeđene fašističke države, a ne fašizam.

- Fašizam kao istorijska praksa, kao politički metod, ideološka mreža i misaoni obrazac nije pobeđen. Fašizam je preživeo i sada se vraća, pa i tamo gde je bio pobeđen. Oni koji bi se, recimo, mogli pozivati na antifašističku tradiciju, iste su se odrekli i to iznenađujuće brzo i krišom. Oni koji bi imali sva prava da se pozivaju na fašističku tradiciju, radije se busaju u prsa antikomunizmom. Kao sramni pojas, pitanje fašizma obavija fraza antikomunizma.

PROTIVNIK AMERIČKOG IMPERIJALIZMA

Močnik za sebe kaže da je celog života buntovnik, od burnih dana 1968, kada se protivio komunističkoj reformi obrazovanja, preko kritike slovenačkog otcepljenja od Jugoslavije, do zalaganja da nova država ne uđe u NATO. Na razvalinama bivše zemlje bio je predsednik male stranke koja je sarađivala sa Antom Markovićem, a u nezavisnoj Sloveniji izazvao je buru reakcija kada je žestoko napao mlade slovenačke istoričare optužujući ih za revizionizam.

Nedavno je izazvao i veliku pažnju slovenačke javnosti braneći prava migranata, a često u lovu na argumente poseže za Marksom i Engelsom. Močnik je ogorčeni protivnik neoliberalnog projekta i američkog imperijalizma.