Komentar: Ćevapi

TEŠKO da ima srpskog novinara koji je izveštavao iz UN a da nije u njihovom restoranu na Ist Riveru smazao sendvič s ćuretinom i popio hladan "badvajzer" za oko dva dolara. Jeftinije nego bilo gde drugde na Menhetnu.

Ručali smo bogato, kao reporteri, i u Pentagonu i Stejt departmentu, za male pare, jeftinije nego bilo gde drugde u Vašingtonu.

Posle dugih sednica, povoljno smo se okrepili i u gotovo svim parlamentima u susedstvu, a u sedištu NATO-a u Briselu, nazdravili smo i pristupačnim belim vinom, pošto smo domaćinima objasnili (bar neki od nas) zašto nikad nećemo biti član Alijanse.

Zato je predlog novog poslanika Saše Radulovića, da poskupe hrana i piće u parlamentarnom restoranu, jeftina i već viđena demagogija.

Čim je zagazio u parlament, lider "Dosta je bilo" fotografisao je jelovnik, okačio ga na društvene mreže i zapodenuo izanđale buvljačke argumente - kako poslanici piju kafu od sedam dinara i krkaju ćevape skoro za džabe.

Prvo, u skupštinskom restoranu, što će se uveriti i Radulović, najčešće, posle višesatnog rintanja, ručaju parlamentarno osoblje i novinari izveštači koji primaju i ispodprosečne plate u zemlji.

Drugo, najbogatiji poslanici pauze za "topli obrok" provode u skupim gradskim restoranima, a ne u parlamentarnom "podrumu".

Treće, besomučno pljuvanje po cenama skupštinske limunade i pomfrita, nije samo nekreativno povlađivanje biračima već i urušavanje parlamenta porukom - poslanici su bahati i nisu tu da ispravljaju nepravde nego da jeftino jedu.

Bilo bi, zato, korisnije da se svi potrudimo da svaki kolektiv u Srbiji dobije povoljnu menzu s kuvanom hranom. A s politikantskim orgijanjem po skupštinskom restoranu, stvarno - dosta je bilo!