Kovač o blokadi: Srbija mora da položi prijemni ispit

Kovač je na konferenciji za novinare rekao da Hrvatska kao članica EU pomaže da se pronađe rešenje da Srbija može napredovati u evropskim integracijama i da je blizu rešenja za poglavlje 23 kroz razgovore s Evropskom komisijom.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je juče da je nađena prihvatljiva formulacija za sve članice EU, uključujući Hrvatsku, za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom i da je reč prevashodno o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine.

Hrvatski ministar je rekao da je bio začuđen kada je Han izašao s informacijama o dogovoru da Srbija može otvoriti poglavlje 23.

"Han je moj prijatelj. Ne znam zašto je juče imao tu izjavu, ali smo prijatelji pa ćemo o tome razgovarati", rekao Kovač.

Kovač je rekao da je cilj da Srbija može otvoriti pregovaračko pogavlje o vladavini parava, ali da za to mora položiti prijemni ispit, odnosno zadovolji kriterijume za to poglavlje i da se utvrdi literatrua koja je potrebna za taj "prijemi ispit".

"Cilj je da Srbija bude u mogućnosti otvoriti to poglavlje, da tako kažem, položiti prijemni ispit. Pregovori o kriterijima za ulazak i otvaranje tog poglavlja su u toku. Mi smo u fazi da definišemo koja je literatura za to potrebna i koji su naši zahtevi", rekao je Kovač.

On je dodao da je to potpuna saradnja s Haškim sudom što znači i prihvatanje presuda, pošovanje manjinskih prava, među kojima i hrvarska manjine za koju Zagreb želi da bude zastupljena u srpskoj skupštini, kao i ukidanje regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine.

LjAJIĆ: ZAHTEVI HRVATSKE SU NEUTEMELjENI

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, rekao je danas da su tvrdnje hrvatskog ministra spoljnih poslova Mire Kovača da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU potpuno "neutemeljene, netačne i kao takve deplasirane".

Ljajić se osvrnuo na izjavu hrvatskog zvaničnika da Srbija ne ispunjava uslove za otvaranje pglalja 23 zbog nesaradnje sa Hagom, primene zakona o univerzalnoj jurisdikciji suda za ratne zločine i prava manjina.

"S obzirom na to da sam se godinama bavio svim ovim pitanjima, sa punom odgovornošću mogu da kažem da da je u Srbiji, u oblastima o kojima je govorio Kovač, u proteklih 15 godina ostvaren najveći napredak", kazao je Ljajić, saopšteno je iz njegovog kabineta.

On je naveo da je u saradnji sa Haškim tribunalom Srbija ispunila sve svoje obaveze kada je reč o izručenju optuženika i kao ni jedna zemlja u regionu isporučila 45 osoba, uključujući tu i bivše predsednike, članove vlade, načelnike generalštaba, najviše predstavnike civilnih i vojnih obaveštajnih službi.

"Podsećam da je saradnja sa Hagom praktično završena u uslovima kada taj sud svojim postupcima i odlukama ni najmanje nije učinio da se ta saradnja olakša", rekao je Ljajić.

Govoreći o pitanju jurisdikcije suda za ratne zločine Ljajić je ukazao da Hrvatskoj nije smetalo kada je zbog te iste jurisdikcije u Beogradu suđeno optuženima za zločine u Ovčari.

"Sada je ođednom to postalo problem u bilateralnim odnosima, iako više zemalja članica EU imaju iste zakone, sa identičnim nadležnostima kao sud za ratne zločine u Srbiji", kazao je potpredsednik Vlade Srbije .

On je podsetio da su po pitanju prava manjina sve međunarodne relevantne organizacije, kao što su UN, EU, OEBS, Savet Evrope, Stejt department, konstatovale da je Srbija napravila impozantne rezultate i da je postavila visoke standarde zaštite ljudskih, a posebno manjinskih prava.

"Srbija, kao jedna od retkih zemalja, poštuje kako indivudualna, tako i kolektivna prava manjina, uključujući i pravo na kulturnu autonomiju. To se ne bi moglo reći za mnoge države, uključujući tu i neke članice EU i Hrvatsku", tvrdi Ljajić.

Govoreći o hrvatskim primedbama u vezi sa zastupljenošću manjina u parlamentu, Ljajić je naveo da Srbija ima odredbu izbornog zakona o "prirodnom pragu", koji manjinama omogućava ulazak u parlament sa cenzusom od svega 0,4 odsto.

Ljajić je ocenio da ne postoji država u EU koja bezuslovno omogućava svim manjinskim zajednicama ulazak u parlament i da to ne omogućava ni Hrvatska svojim izbornim zakonom.

Potpredsednik Vlade rekao je da Srbija želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, pre svega ekonomske, jer za to postoji interes privreda obeju zemalja, kao i da hladne glave treba ući u proces rešavanja nasleđenih problema iz prošlosti.

"To se može postići jedino stalnim razgovorima, bilateralnim konsultacijama, traženjem kompromisnih rešenja, a ne ultimatumima, blokadama i pritiscima", kazao je Ljajić.