Dušan Proroković: Kad Milićeva broji rusofile

U izveštaju objavljenom negde u predvečerje predizborne kampanje, Jelena Milić je navela gomilu organizacija koje, je li, "rade za Ruse". Tako je naša javnost dobila na uvid listu "proruskih elemenata" u Srbiji. Ne znam šta bi se desilo da neko sprovede detaljno istraživanje o "pro-NATO" elementima u Srbiji i objavi spisak "NATO lobista"?! Verovatno bi reagovale i nevladine organizacije i Vladine institucije. Ali to je neka druga tema.

Druga tema je i pitanje metodologije korišćene za klasifikaciju i kategorizaciju "proruskih elemenata". Ostalo je nejasno zašto se ko nalazi na kom mestu, zašto su neke organizacije svrstane u pogrešne kategorije, a neke izostavljene. Tako se u izveštaju spominje i Radio Sputnjik koji nije "proruski elemenat", već ruski medij, koji bi se mogao uporediti s nekadašnjom Radio Jugoslavijom. Takođe, navode se neke marginalne grupe koje više kompromituju saradnju sa Rusijom nego što joj pomažu.

Tema ovog članka je istraživačko pitanje na koje odgovor traži i Jelena Milić: zašto je Rusija toliko popularna u Srbiji?

Odakle desetine nevladinih organizacija, internet-portala, političkih partija, koje sve glasnije zagovaraju najbolje moguće odnose sa zvaničnom Moskvom, ulazak u ODKB, približavanje Srbije Evroazijskom savezu i slično. Iz tona pomenutog izveštaja se aludira kako to Rusija sve plaća... Takav zaključak je pogrešan.

Zašto?

Sa jedne strane, kao što napisah, previše je na tom spisku egzibicionista koje ne samo da ne vredi plaćati, već je njihov angažman kontraproduktivan po razvoj srpsko-ruskih odnosa. Sa druge strane, kada bi Rusi bili tako široke ruke i plaćali desetine raznih organizacija po državama veličine Srbije, brzo bi bankrotirali. Na kraju, važno je podvući da Rusija tek čini pionirske korake na poslu projektnog finansiranja koji su SAD i zapadne zemlje razradili do savršenstva. Čak su i Kinezi daleko odmakli Rusima na tom polju. Procenjujem da će Rusiji trebati najmanje još desetak godina da stigne Nemačku i Švedsku, na primer. Da bi dostigli lidere u ovom poslu - SAD i Veliku Britaniju, biće im potrebno još više vremena. Jer, ne radi se samo o imanju (ili nemanju) novca za ove namene, već i o nizu drugih razrađenih mehanizama, kako bi se uloženi novac vratio kroz kvalitetne analize, evaluacije, procene itd. Za to su pored novca potrebni znanje (koje Rusi nesumnjivo imaju) i iskustvo (koje nemaju).

U jačanju ruskog uticaja u Srbiji novac ne igra veliku ulogu. Možda je ovo mnogima nejasno (pre svega onima na Zapadu), ali je tako. U okretanju Srba ka Rusiji, pa samim tim i nicanju tolikog broja organizacija koje zagovaraju bolje odnose s Moskvom, ključnu ulogu igraju neki drugi faktori.

Prvo - to je religijska vertikala. Semjuel Hantington je još početkom devedesetih upozorio na to da će se svet deliti prema "religijskim korenima" i Srbe bez ikakve dileme svrstao u "pravoslavnu civilizaciju", što je drugo ime za "ruski blok".

Drugo - to su istorijska iskustva. Za razliku od nekih drugih istočnoevropskih naroda (Poljaka, na primer), Srbi nemaju neka velika negativna istorijska iskustva u saradnji sa Moskvom. Pogotovo to nemaju pripadnici takozvane ipsilon generacije i oni koji su došli posle njih.

Treće - to je u određenoj meri i "fenomen Putin". Putinova popularnost je ogromna, gledano iz globalne perspektive, pa je i logično da se to može primetiti i u srpskom javnom mnjenju.

Četvrto - to je zbog Zapada. Iako se možda po rezultatima izbora (i dalje pobeđuju evrofanatici) ili izveštavanju vodećih medija (slika se preterano šminka) to još uvek ne vidi, Zapad je u dubokoj krizi. Pre svega vrednosnoj (moralnoj), ali i političkoj. U Srbiji se razmišlja o alternativi i u tom kontekstu se gleda na Rusiju. I po tome nismo jedinstveni. Kada bi se malo objektivnije predstavljalo u našim medijima, videlo bi se koliko su slični pokreti aktivni i uticajni u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji... Srbija po tome nije izuzetak.

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative