KOMENTAR: Komšije

MI Srbi nemamo bliže nego vas Hrvate, reče nedavno srpski patrijarh Irinej tokom posete Jasenovcu i Pakracu. A ko najviše može da ti pomrsi račune, zbog koga najviše treba da budeš na oprezu, nego od onog sebi "najbližeg".

Sprovele su naše komšije, koje se kunu u dobrosusedske odnose, pravi igrokaz oko nastavka evropskog puta Srbije. A komplikovana briselska birokratska hobotnica savršeno im je išla naruku. Šta je trebalo da bi Hrvati zaustavili otvaranje poglavlja 23? Zbog zapetljanih evropskih procedura, trebalo je da - ne rade ništa.

Bilo je dovoljno da hrvatski činovnik u radnom telu EU za proširenje (samo jednom od brojnih stepenica, komisija, potkomisija, odbora koji treba da odobre svaki naredni korak države kandidata za članstvo) kolegama iz preostalih 27 država poruči: Nemam nikakve instrukcije iz Zagreba o "srpskom slučaju". I rampa je spuštena. Ne pomaže ni navodna ljutnja velikih iz EU, pre svega Nemačke, koja traži od Zagreba da ne unosi bilateralne sporove u pregovarčki proces.

Zbog principa odlučivanja konsenzusom, gde oko svakog, ali apsolutno svakog pitanja moraju da se slože sve članice EU, svakog trenutka u vodu može da padne sve što je Srbija uradila na višegodišnjem trnovitom putu ka Briselu. I da beskrajno dugo ostane u limbu, ispred vrata evropskog "raja", ispunjavajući danas zahteve Hrvata, sutra Rumuna, prekosutra Bugara...

Evropski put Srbije počeo je neodoljivo da podseća na crnohumorni skeč o Mici, šalterskom ubici. Ma šta Beograd radio, ma koliko dugačku listu uslova ispunjavao, sa briselskog šaltera, od komšija Hrvata, ili nekog drugog, Beograd će očigledno uporno dobijati odgovor - fali ti jedan papir! Odnosno, jedan glas.