Komentar: Plotovi

FAŠISTIČKA politika Velike Srbije prolazi nekažnjeno, ocenio je premijer Hrvatske nedavno, dok se ispod zgrade na Pantovčaku još slegala prašina koju je podigao marš crnokošuljaša, uvek "za dom spremnih". Bio je to prvi korak "blickriga" protiv "velikosrpske" politike Haškog tribunala koji je oslobodio Šešelja, a koji se nastavio najavom blokade otvaranja poglavlja u pregovorima Srbije sa EU.

Ne bi to možda ni bilo previše čudno da pre nekoliko godina Hrvatska nije lamentirala nad "rampom" koju su tada njima spustili Slovenci, a hrvatski političari se zaricali da oni nešto tako podmuklo nikada ne bi učinili komšijama iz Srbije.

Na stranu pitanje šta je, prema hrvatskim vlastima, Srbija uopšte trebalo da učini da primora Hag da osudi Šešelja, zaključak koji se nameće samo je jedan - džaba članstvo u Uniji, kada smo svi ovde i dalje zagledani samo u sopstveni pupak. Svi bi da se integrišemo sa Nemcima i Dancima, a prema komšijama podižemo plotove. A jedina politika koja se preko plota vodi jeste pijačarska i palanačka.

Samo tako sredstvo spoljne politike može da postane zabrana prelaska granice nekoj pevačici narodne muzike. A glavna sportska disciplina - nadmetanje u disciplini prema kome je Hag nepravedniji. Samo tako je moguće da ne vidimo fašiste u svom sokaku, a da nam se čini da s druge strane plota samo takvi žive.

Ne može se pobeći od utiska da se na Balkanu sve češće krize generišu veštački za potrebe unutrašnje politike. Ratne sekire se ne zakopavaju jer je u stanju konstantne napetosti najlakše mobilisati birače. A kod palanačkih političara sve je u službi mobilizacije glasača - od Haga do Evropske unije.