Vučić: Morao sam da reagujem na najave revizije tužbe protiv Srbije

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je morao da reaguje na najave revizije tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Upitan o polemici sa bošnjačkim članom predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem Vučić je novinarima kazao da je morao da reaguje na najave revizije tužbe protiv Srbije za genocid.

"Na šta da reagujem, ako na to ne reagujem", kazao je Vučić.

On je dodao da više ne želi da učestvuje u polemici oko te tužbe.

"Neću više ni reč da kažem o BiH. Sve sam rekao što sam imao. Politika Srbije je politika mira i pomirenja", naveo je on.

Vučić je najavio da 12. aprila ide u Mostar i da sa njim ide delegacija privrednika iz Srbije i dodao da "da očekuje da bude interesanto".

Bošnjački član Predsedništva BiH i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović rekao je ranije da pravni stručnjaci u BiH analiziraju presudu Haškog tribunala Radovanu Karadžiću kako bi utvrdili da li ona nudi nove elemente na osnovu kojih bi bilo moguće pokretanje revizije postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

VUČIĆ: PRESUDA LIDERU SRS IMAĆE MANjI ZNAČAJ NEGO PRESUDA KARADžIĆU
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da će presuda lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju imati manji značaj nego presuda bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

On je dodao da ne zna šta piše u toj presudi i da misli da ne zna ni Vojislav Šešelj.

Vučić je rekao da ne očekuje da presuda Šešelju ima posledice po Srbiju.

Haški tribunal izreći će u četvrtak prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Presuda Šešelju biće izrečena u odsustvu.

VUČIĆ: USKORO PROMENA SISTEMA AZILA; ŠODER: SAD JE NA REDU TRAJNI PRIHVAT
Vučić je najavio danas da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima.

"Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu", rekao je Vučič na skupu "Sistem azila i migracija: izbeglička kriza i reformski procesi".

On je rekao da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica, a u 2015. godini 651.685, i da su oni bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita, ali da je veoma važno da Srbija unapredi svoje kapacitete.

Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude "pohvaljena", već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane.

"Sasvim je izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje ako ništa drugo u tranzitu i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto", naveo je Vučić na skupu u hotelu Metropol.

Prema njegovim rečima, Srbija je očekivala da će biti jedinstvenog rešenja za izbeglice na nivou EU, ali do toga nije došlo.

"Mislim da je kriza samo odložena, ali nikako i rešena", dodao je Vučić.

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder (Firiedrić Sćodder) rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak.

"Politika tranzita je gotova", rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput "tuša, toplog obroka, obrazovanja".

Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima između 1.500 i 2.000 izbeglica, i rekao da će deo njih moći da se pridruži porodicama u drugim zemljama, deo njih će se vratiti u svoje zemlje dobrovoljno ili nakon procedure, dok će manji deo i ostati.

Procenio je da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti "desetine ljudi", "možda stotine", ali da ih svakako neće biti jako mnogo.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kazao je da smatra da je danas samo završena prva faza izbegličke krize, ali da će se ona nastaviti.

On je dodao i da Srbija ima propise kojima bi na pravi način mogla da reši pitanje procedure azila i da problem nije u zakonima, već u tome što se oni ne primenjuju.

Ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstand (Sannes Bjoernstad) kazao je da je Srbija jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja je pokazala humanost, da se ponašala odgovorno i da će uvek imati podršku Norveške u rešavanju migrantske krize.

Skup u beogradskom hotelu Metropol je deo projekta Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji koju sprovodi grupa 484 uz podršku Ambasade Norveške.