Borislav Komad: Izuzetni i izuzeci

Izuzetni su oni koji se prema nekim svojstvima naročito ističu ili posebno odvajaju od većine ostalih. U političkom smislu, pa i u svakodnevnom životu, na pojam izuzetnosti nas već dve decenije podsećaju neke dame, neki džentlmeni i neke organizacije.

Njihovi stavovi su daleko od ustaljenih u tadašnjim i sadašnjim prilikama, pa su uznemiravali pripadnike većine izazivajući ponekad i neprimerene reakcije. Njihov uticaj je ipak odlazio na margine političkog života, uprkos ogromnoj medijskoj i finansijskoj prisutnosti kao i neskrivenoj podršci najmoćnijih država Zapada koje su ih podsticale u istoj meri u kojoj su narušavale legitimne državne interese Srbije.

Zbog svega toga, prosečan građanin na početku im je verovao malo, a kasnije gotovo nikako. To im nije bio znak da "smanje ton". Naprotiv. Iz njihove vizure to je bio samo krunski dokaz "izuzetnosti" u okviru opšte "zatucanosti" većine.

Tako je nastala paradoksalna situacija u kojoj, što ti neko više dokazuje da nisi u pravu, ti to tumačiš kao ohrabrenje da nastaviš istim putem.

Dopustivo je, naravno, zalagati se za bezuslovno priključenje Srbije EU ili NATO. Manje je dopušteno (zbog Ustava) "prihvatiti realnost i odreći se Kosova i Metohije". Ali apsolutno je neodrživo sopstveni narod, njegovu istoriju i postojanje omalovažavati i iskrivljavati tražeći da "promeni svest i postane deo normalnog sveta".

Kad neko ostane u tolikoj manjini, kao brojni drugi "drugosrbijanci", to treba da prihvate sa dostojanstvom, a ne da ruže svoj narod. To, uostalom, i nije moguće, osim ako neko želi da posredno nagrdi samog sebe.

Ne smemo zaboraviti prave izuzetnike. Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Ivo Andrić i brojni drugi velikani u bisernom nizu, čiju poslednju perlu predstavlja Novak Đoković, istinski su svetske figure, ali i ljudi koji su sa ponosom isticali svoju nacionalnost i ljubav prema otadžbini.

Oni koji su svoji, samim time su izuzetni i neponovljivi.

Borislav Komad, novinar