Komentar: Obruč

NIJE DSS bio protiv vojnih sporazuma Srbije sa SAD i NATO 2006, kad su vodili državu, ali se danas žestoko protive sličnom dogovoru koji je vlast postigla sa Alijansom.

Suprotstavljaju se sada i saradnji sa Hagom, ali je najviše srpskih optuženika izručeno Tribunalu u vreme Koštuničine vlade. Danas je DSS protiv evropskih integracija, a prvi su potpuno otkočili i ubrzali put ka EU pre jedne decenije.

I sam Vučić se, dok je bio u opoziciji, bučno i oštro protivio saradnji sa NATO, ali je njegova vlada potpisala sporazum sa zapadnom vojnom silom.

Nije lider SNS birao reči ni kad su u pitanju MMF ili Svetska banka, ali je dočekao, ne samo da sa njima sarađuje, već i da od njih prima čestitike i pohvale.

Nisu se funkcioneri DS godinama unazad libili toplih i srdačnih susreta sa Havijerom Solanom i ostalim "neprijateljima" iz devedesetih, ali sada vulgarno i nediplomatski zameraju Vučiću kad primi američkog senatora Mekejna.

Nisu demokrate ismevale razvoj odnosa Beograda sa Moskvom kada je Tadić sa Putinom ugovarao sporazum za "Južni tok", ali sada to čine redovno.

U čemu je poenta?

Strankama u opoziciji "široko je polje". Govore samo ono što bi njihovi birači voleli da čuju. Što im miluje uši. Tek kad dođu na vlast, zvekne ih realnost.

Shvate da su spoljnopolitički preokreti nemogući preko noći i da je Srbija suviše mala da bi mogla avanturistički da se odriče bilo koje velike sile. Shvate da se posle antizapadnog orgijanja devedesetih i petooktobarskih evrofanatičnih zabluda naša država našla u obruču. Priklještena između sukobljenih svetskih interesa, slaba i siromašna.

I shvate da su za izbavljenje iz tih okova potrebne godine i mudrost, a ne petparačke predizborne parole.