Parlamentarna skupština SE: Zajednica srpskih opština prioritet

STRAZBUR - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

POSLANICI Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su danas na plenarnom zasedanju u Strazburu ogromnom većinom, sa 110 glasova za i dva uzdržana, rezoluciju o Kosovu kojom, između ostalog, od vlasti u Prištini traže da primene sve sporazume iz dijaloga s Beogradom, a pre svega onaj o osnivanju Zajednice srpskih opština. Takođe, dvočlana delegacija Kosova, koja poslednje tri godine ima pravo da prisustvuje sednicama skupštine, bez prava glasa, ubuduće će, na osnovu iste rezolucije, biti proširena za još jednog člana koji će predstavljati manjine.

U rezoluciji, izglasanoj na osnovu izveštaja o "Situaciji na Kosovu i ulozi Saveta Evrope" španskog izvestioca Agustina Kondea, ističe se namera da PSSE intezivira dijalog sa skupštinom Kosova, ali to ne znači i da je samoproglašeno Kosovo na taj način bliže ovoj instituciji. Rezolucija naglašava da su, osam godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, 34 članice SE priznale ovu teritoriju, dok 13 nisu, i da SE zbog toga ima politiku statusne neutralnosti, ali i da istovremeno podržava progresivno usaglašavanje Kosova sa normama SE u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Ime Kosova je u tekstu propraćeno zvezdicom.

Rezolucijom se ističe da je na Kosovu ostvaren određeni napredak u oblasti demokratije, ali da dalji prioritet vlasti na Kosovu treba da bude obezbeđivanje vladavine prava. Naglašava se da je korupcija sveprisutna, a izražava se i zabrinutost zbog nasilja u skupštini, što dovodi u pitanje poverenje građana prema demokratskim institucijama. Vlasti se pozivaju da osude sve napade zasnovane na etničkoj pripadnosti, da pokažu odgovornost u javnim istupima, kao i da obezbede dobro funkcionisanje pravosuđa.

Naglašava se, takođe, da su nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, i evropska perspektiva za obe strane, od suštinskog značaja za bezbednost demokratije na Kosovu i stabilnost na čitavom zapadnom Balkanu.

Od vlasti u Prištini se traži nastavak uspostavljanja međusobnog poverenja među zajednicama, zaštita prava i bezbednost manjina, i njihovo ekonomsko integrisanje, uključujući i javnu administraciju. Zahteva se i efektivno priznanje diploma, zaštita različitog kulturnog nasleđa bez obzira što Kosovo nije primljeno u Unesko, kao i stvaranje uslova za povratak raseljenih lica i zaštitu njihovih prava.

Prištinske vlasti treba da nastave da se bore protiv fenomena stranih boraca, kao i da sprovedu strategiju za prevenciju terorizma i radikalizacije. Takođe moraju da se bore protiv pranja novaca, trgovine drogom, migrantima, ljudima i oružjem, kao i da dosledno sprovode preporuke Saveta Evrope.

U debati koja se povela tokom predstavljanja izveštaja, šef delegacije Srbije Aleksandra Đurović je između ostalog istakla da se i dalje čeka da vlasti u Prištini primene standarde SE, ukazala na veoma tešku situaciju Srba, SPC i kulturne baštine. Ona je naglasila da Albanci na Kosovu još nisu spremni da iznesu osude u svojim redovima za ratne zločine. Poručila je i da je sporazum o ZSO imperativ za normalizaciju odnosa i da Srbija neće prihvatiti nikakvu promenu sporazuma koji je već postignut. Takođe je navela jačanje islamskog integrizma na Kosovu.

Poslanik Žarko Obradović je naglasio da smo još svedoci etnički motivisanih zločina na Kosovu, uništavanja kulturnog i verskog nasleđa i nemogućnosti povratka izbeglih. Obradović je takođe naglasio da osuda Olivera Ivanovića za optužbe koje nisu dokazane pokazuje kako pravosuđe na Kosovu zaista funkcioniše, istakavši da se zakoni ne poštuju i da pravde nema.

Veliki broj poslanika koji je uzeo reč, inače, odao je priznanje Srbiji i delegaciji Srbije na uloženim naporima i konstruktivnom pristupu rešavanja kosovskog problema, ukazavši istovremeno na nezaštićenu baštinu, veliki broj nezaposlenih, prisutnost korupcije i kriminala, dok je istovremeno bilo i onih, među kojima su prednjačili Albanci i Turci, koji su tražili da Kosovo bude primljeno u članstvo SE. Francuz Rene Ruke je predložio da Priština u budućnosti dobije status posmatrača, dok je Snežana Jonica iz Crne Gore porućila da pripada velikom broju građana njene zemlje koji se ne slažu s priznavanjem nezavisnosti.