Komentar: Dika

GDE su "naši novci" tu je i "naša republika".

U protestnoj šetnji Beogradom sa aktivistima svoje stranke, lider LSV Nenad Čanak poručio je prekjuče da ukoliko Vojvodina ne bude dobijala sedam procenata iz republičkog budžeta, "sledeće ovakvo okupljanje neće biti simbolično".

To rekao i ostao nedorečen. Baš kao i transparent koji su nosili njegovi aktivisti, a koji je bio ispisan samo dopola:

- Vojvodina, naša dika...

Cela sentenca, podsetimo, glasi: "Vojvodina naša dika, biće jednom republika". Ovaj omiljeni slogan savremenih autonomaša, pre više od sedam decenija osmislio je Žarko Zrenjanin Uča, narodni heroj Drugog svetskog rata. Drugi slogan - pitalicu "di su naši novci" kao i "Vojvodinu - republiku", Čankovi ligaši ugradili su u svoj program još u vreme Slobodana Miloševića.

Posle petooktobarske revolucije, u nekom trenutku, reč "republika" LSV je stavila u drugi plan, ali je Zrenjaninov slogan svejedno povremeno izbijao na površinu. Onako, ispod žita.

Kao, recimo, novembra 2006. kada je usvajanje Ustava Srbije isprovociralo Čanka da izjavi kako do tada Vojvodina nikada i nije bila u Srbiji. Po njemu, 1918. godine Srbi i ostali Sloveni, prisajedinivši se matici, nisu obukli srpsku košulju, već samo jugoslovenski kaput.

"Novce" kao argument za viši (i uvek još viši) stepen autonomije, potezali su autonomaši sporadično i poslednjih desetak godina, ali bez protestnih šetnji Beogradom. Naročito ih nije bilo u zlatnoj koalicionoj eri DS-LSV, mada ni tada Vojvodina nije dobijala Ustavom predviđenih sedam osto budžetskog novca.

Dakle, nikada tu nije ni bila reč samo o "novcima". Suština je u one tri tačke koje se pišu posle reči "dika".