Komentar: Bidermajer

VREME ide. Teku godine. Mnoga leta prohujaše. Ostala su samo sećanja. Želje i nadanja. Ovo je pesma čuvenog Bore Spužića Kvake. A gde je naša "kvaka", koja otvara vrata boljoj budućnosti?

Mnogo godina Srbija nam liči na postariju damu. Koja još nije u belom. Stalno se nešto femka. Malo bi da se uda, a malo i ne. Kad tamo, krajem prošle godine, evo i "prosaca". Naša dama uhvatila je evropski bidermajer.

Zaruke su pale pred "matičarem" koji je pročitao poglavlja o pravilima braka u velikoj evropskoj zajednici. Mada je "brak" na vidiku, još se ne zna da li će na to pristati svi, sa "mladine i mladoženjine strane". Kolo ne bi trebalo da krene ni levo ni desno, da nam na kraju svima ne bude tesno.

Te proklete podele i dalje nas prate, kao "osam tamburaša sa Petrovaradina". Kada bi ove podele bile "tolerantnije", bez mržnje, gorčine, predinfarktnog besa, život bismo trošili na praktičnije, korisnije i pametnije stvari. Ovu definiciju svih naših podela složio je u više poglavlja jedan od najvećih Srba današnjice, pisac Dušan Kovačević.

Ako nam je već suđeno da se svađamo, sekiramo i do bola nerviramo, hajde neka poglavlja idu svojim tokom, a mi više da se bavimo prihodima "po glavi stanovnika". Ne samo materijalno, što su nam na izmaku 2015. godine obećavali sa govornica. Jer, razumeće i prihvatiti naš čovek "deset božijih zapovesti", koje su se u novom srpskom budžetu svele na dve glavne - štednju i preživljavanje. Ili što su već neki "zlobnici" već primetili: preživeli smo mi i ono gore, pa ćemo valjda preživeti i ovo bolje!

Posle svega što nam se izdešavalo, reklo bi se, čak više od hleba, potreban nam je normalan život. A što se svadbi i "svatova" tiče, svaka je bolja od krvavih svadbi. To nam je, nažalost, pokazalo i vreme.