U gurmanske bahanalije otišlo 50.000 prepelica

AKO krivolov definišemo kao nezakonito ubijanje divljih ptica, a proširimo ga i na nezakonito hvatanje, trovanje, držanje i trgovinu divljim pticama, onda je Srbija jedna od crnih rupa na regionalnom nivou. Sve ove metode primenjuju se prilično otvoreno i bez zaziranja na celoj teritoriji države, a u zavisnosti od vrste i preferencije počinalaca ovih nezakonitih aktivnosti, zavise i posledice ovakvog strašnog pritiska na našu populaciju ptica.

U razgovoru za "Novosti", to kaže Marko Tucakov, biolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, ističući da nezakonit lov najviše pogađa prepelicu, koje se legalno u Srbiji mogu loviti samo od 1. avgusta do 30. septembra. Kod nas se, dodaje naš sagovornik, to radi u ogromnom broju slučajeva uz korišćenje elektronskih vabilica, inače, zakonski zabranjenih.

Poslednji takav primer zabeležen je u noći između 8. i 9. avgusta u ataru sremskog sela Veliki Radinci u okolini Sremske Mitrovice, gde je Tim za borbu protiv krivolova Duštva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije otkrio novi slučaj hvatanja prepelica elektronskim vabilicama. Uz asistenciju policije, uhvaćen je izvesni M. K. iz Sremske Mitrovice sa tri prepelice.

A da su u nezakonitom lovu prepelice najčešće na meti, potvrđuje i Tucakov, napominjući da je prema podacima Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije, od 2000. do 2017. godine kod nas ubijeno gotovo 50.000 ovih ptica u bezmalo 200 registrovanih slučajeva nedozvoljenog lova.

PROČITAJTE JOŠ - Krivolovci napali članove Društva za zaštitu ptica

- Kada je reč o strogo zaštićenim vrstama, gotovo da nema one koja ne strada u nezakonitom ubijanju - predočava naš sagovornik. - Da li zbog trofeja, prodaje ili pak iz čiste obesti plen su sve ptice, od orlova do zviždaka. Najviše stradaju sitne ptice pevačice i grabljivice, prve zbog šverca na crnom tržištu gurmanskih bahanalija, druge jer krivolovci smatraju da im predstavljaju konkurenciju. Ubija se najčešće najbrojnija grabljivica - mišar, a naš kuriozitet je skoro 100 potrovanih orlova belorepana u poslednjih 10 godina.

Depositphotos

Hvatači sitnih ptica su, napominje naš sagovornik, poseban problem. Gde god je to moguće, uz pomoć mreža, klopki, vabilica, lepkova, love ih radi preprodaje na vašarima i sitne zarade. Pritom, najveći broj ugine tokom hvatanja. Određen broj ptica završi u kavezima kao kućni ljubimci, posebno iz porodica zeba, a ženke odmah ubijaju, jer samo mužjaci pevaju.

I pored zabrane i kazni, građani u kući u "zatočeništvu" drže strogo zaštićene vrste ptica. Jednom Novosađaninu je pre dve godine napisana prijava zbog držanja čiška u stanu.

Vabilica ptica / Foto DZPPS i PZZP

Poznat je i slučaj, takođe od pre dve godine, u Novom Kneževcu, gde je u kući jednog meštanina policija sasvim slučajno, došavši povodom sasvim drugog slučaja, u kavezima videla sedam ptica: dva češljugara, po jednu zelemgorku, crnog kosa, drozda pevača i dve zimovke. Čuvari reda nisu bili sigurni da je reč o zaštićenim vrstama ili ne, pa su o onome što su videli obavestili Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Ptice su vraćene u prirodu, a čoveku kod koga su nađene napisana je prijava.

PROČITAJTE JOŠ - Društvo za zaštitu ptica: Sprečiti krivolov prepelica

Godinu dana ranije šumar iz Čelareva je morao da plati globu jer je preko oglasa i na novosadskoj Najlon pijaci na prodaju nudio prepariranog orla belorepana, inače zaštićenu vrstu.

Prepelice masovno love i švercuju ih

GRLICA U "CRVENOJ KNjIZI"

I PORED toga što je visoko pozicionirana u "Crvenoj knjizi ptica Srbije" i u klasifikacijama ugroženih vrsta, kod nas se grlica lovi.

- Priroda i biodiverzitet u Srbiji se olako shvataju kao nepresušan resurs, koji se koristi na nekontrolisan način i uz ubeđenje da se to može raditi neograničeno - upozorava Tucakov.

Orao belorepan Foto J. Lakatoš

PREMA podacima Interpola i programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), kako navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), ekološki ili zeleni kriminal, koji podrazumeva krivolov ptica i trgovinu njima, nalazi se na četvrtom mestu kriminalnih radnji u svetu, odmah iza trgovine narkoticima, falsifikatima i trgovine ljudima.

PROČITAJTE JOŠ - Krivolov u Petrovaradinu: Češljugare hvatao lepkom za pacove

Samo 2015. svetsku ekonomiju zeleni kriminal je koštao 258 milijardi dolara.

U Srbiji se na nelegalan način najviše lovi prepelica.Zemlje zapadne i centralne Evrope su najčešće odredište jedinki koje se krijumčare kroz Srbiju ili iz nje.