Država platila nagodbe 60 miliona

DRŽAVA je u poslednjih pet godina na ime sporazuma sa ljudima koji su neosnovano neko vreme proveli u pritvoru, da bi se ispostavilo da su nevini, isplatila 60 miliona dinara iz budžeta. Taj iznos daleko je, međutim, od konačnog jer se ne zna koliko desetina ili stotina miliona je isplaćeno onima koji nisu pristali na nagodbu, nego su tužili Srbiju.

Pročitajte još: Država će plaćati milione oslobođenima iz slučaja "stečajna mafija"

Kako u Advokatskoj komori Beograda tvrde, broj onih koji pokreću parnice veći je od onih koji se dogovore, pošto su iznosi koje država nudi po zatvorskom danu sve manji.

- Pre sedam godina odšteta za zatvorski dan plaćana je 100 evra, a danas se plaća samo 60, i to ako osoba nije osuđivana. Ukoliko jeste, iznos pada na 30 evra. To su sume koje dodeljuju sudovi, dok ono što država nudi sporazumno ne prelazi 25 evra po danu. Zato retko ko prihvata nagodbu - primećuje Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda.

Pročitajte još: Nevinima u pritvoru odšteta 40 miliona

Prema podacima Ministarstva pravde, za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i neosnovane osude za prvih pet meseci ove godine podneto je 279 zahteva, a Komisija za utvrđivanje štete donela je 79 odluka.

- Ukupno je sklopljeno 26 sporazuma o naknadi štete, ali ovaj broj se ne odnosi samo na podnete i donete odluke u 2019. godini, već i na sporazume sklopljene na osnovu zahteva iz ranijeg perioda. Shodno tome, ukupno je od početka godine isplaćeno 4.273.500 dinara - kažu u Ministarstvu.

Komisija godišnje odlučuje o 200-300 zahteva za odštetu. U poslednje vreme najmanje ih je bilo u 2014. godini - 207, a najviše u 2017. godini - 323.

- Ne razmatra se veći broj odluka jer podnosioci zahteva nisu dostavili potpunu i urednu dokumentaciju ili sudovi, tužilaštva i drugi organi nisu postupili po dopisima Ministarstva za dostavu papira, ili zato što su sudovima podnete tužbe za naknadu štete - objašnjavaju u resoru pravde. - Zahtevi za naknadu često su previsoko opredeljeni, pa tražioci u velikom broju slučajeva ne prihvataju ponuđene sporazume, gubeći iz vida da bi prihvatanje njihovog zahteva u celini bilo suprotno cilju kome ta naknada služi.

U Komisiji kažu da o svakom zahtevu odlučuju ponaosob, u zavisnosti od dužine trajanja i uslova boravka u pritvoru ili zatvoru, porodičnog i bračnog statusa oštećenog, stepena stručne spreme i zanimanja, ranije osuđivanosti, ugleda, težine krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret...

- Problem leži u tome što je pritvor postao pravilo a sloboda izuzetak, pa okrivljeni mora da dokazuje da "zaslužuje" da ostane na slobodi do okončanja postupka, umesto da tužilac dokazuje zašto je neophodno odrediti pritvor - objašnjava Tintor. - Zakon kaže da je to nužna mera da se obezbedi norlmalan tok postupka kada su sve ostale mere iscrpljene, a ovde se određuje po automatizmu.

Tintor glavnu krivicu vidi u sudstvu, jer, kako kaže, tužioci samo predlažu meru, a sud je taj koji je izriče. A izriče je neoprezno, "zato što ne snosi posledice, budući da su iznosi odšteta mizerni". Tako, kaže, parnični sud "pokriva" propuste krivičnih sudova.

- U celom svetu jemstvo je najrasprostranjenija mera za obezbeđenje normalnog toka suđenja i prisustva okrivljenog, samo se kod nas malo koristi. Srećom, statistički podaci govore da je pritvora ipak manje nego pre jednu deceniju, a daleko više alternativnih mera - zaključuje Tintor.

I predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević konstatuje da su broj pritvora i, naročito, dužina njegovog trajanja drastično smanjeni. Situacija od pre nekoliko godina, da pojedinci u pritvoru provedu po četiri i više godina, kao u slučaju "stečajne mafije", danas nema.

- Držati nekoga u pritvoru četiri godine je van pameti - konstatuje Milojević. - Iznosi koje danas plaćamo često potiču od tadašnjih pritvora. Recimo, odluka za "stečajnu mafiju" je tek prošle godine postala pravosnažna. Možda možemo reći da broj pritvora koji se izriču prilikom prvog susreta sudije za prethodni postupak sa okrivljenim nije mali koliko bi trebalo, ali uzmite u obzir da su to sve teška dela, silovanja, ubistva i slično, i da je sudiji teško, kada uzme u obzir ono što su dostavili policija i tužilaštvo, da ne izrekne pritvor. Kasnije se on ukida - kaže Milojević.

NAJVEĆI ISPLAĆENI IZNOSI

U 2105. godini najveći isplaćeni iznos po prihvaćenom sporazumu za naknadu štete bio je 600.000 dinara, u 2016. godini - 1.225.000, u 2017. godini - 1.410.500, a lane 1.305.500 dinara. Najveću odštetu sudskim putem (145 miliona dinara) "izgurao je" Novosađanin Uglješa Grgur, vlasnik agencije "Gvozden", 2016. godine, za godinu dana u pritvoru.