BALKANSKA RUTA UKRADENIH UMETNINA: Švercom kroz Srbiju finansiraju teroriste

ZAPADNI Balkan postaje vodeća krijumčarska ruta kriminalaca, koji pljačkaju kulturno blago siromašnih i ratom razorenih zemalja i prodaju ga na bogatom Zapadu. Ovo je zaključak ekspertske Regionalne konferencije o borbi protiv trafikinga kulturne baštine, održanoj nedavno u Minhenu.

Po godišnjim prihodima, koji se procenjuju na 29 milijardi dolara, ovaj vid organizovanog kriminala je izbio na treće mesto, iza ilegalne trgovine oružjem i narkoticima. Krijumčari arheoloških predmeta, ikona i ostalih umetnina laicima deluju bezopasnije od "dilera smrti", ali stručnjaci ističu da oni rade usaglašeno.

- Kriminalci i terorističke grupe rade zajedno u ovom obliku organizovanog kriminala koji beleži eksponencijalni rast. Trafiking umetničkog blaga služi i za pranje novca i finansiranje terorizma. Sve veći broj međunarodnih mreža se bavi ovim kriminalom i one su opasnost za celu Evropu - upozorio je Đenaro Kapoluongo, jedan od lidera IPA projekta Evropske komisije pod nazivom "Borba protiv teških oblika kriminala na Zapadnom Balkanu".

Stručnjaci srpskog Ministarstvo pravde, koji su dobro upoznati sa vezama kriminalaca i terorista, inicirali su konferenciju eksperata na kojoj su govorili vrhunski svetski stručnjaci za borbu protiv trafikinga umetnina. Skup je realizovala nemačka agencija za međunarodnu saradnju GIZ u saradnji sa italijanskim Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Mesto održavanja nije odabrano slučajno. Minhen je jedna od metropola gde se slivaju reke opljačkanog kulturnog blaga koje je postalo moneta crnog tržišta na kome se arheološki artefakti trampe za oružje. Tržište krijumčarenih umetnina je doživelo eksplozivni rast posle pojave Islamske države u Iraku, Siriji, Libiji i Nigeriji. Nemačka je zbog toga uvela apsolutni embargo na uvoz i kupovinu sirijskih antikviteta, pooštrila uslove trgovine iz ostalih arapskih država i formirala nekoliko stalnih policijskih timova specijalizovanih za borbu protiv trafikinga kulturne baštine. Kriminalci su parirali preusmeravanjem krijumčarskih ruta na Tursku i Balkan.

PROČITAJTE I:Šverc ne poznaje granice

- Ranije je najviše krijumčarnih predmeta stizalo iz Grčke i Italije, a sada ruta preko Zapadnog Balkana preuzima primat. Za samo dve godine zabeleženo je povećanje trafikinga od 25 odsto! Bugarski kriminalci, nekadašnji pripadnici tajnih službi, vodeći su u krijumčarenju predmeta koji dolaze preko Turske ili se u njoj nelegalno iskopavaju, ali i falsifikuju. Srbija je za ta kulturna dobra tranzitna zemlja, ali je istovremeno i država porekla krijumčarenih arheoloških predmeta, pre svega velikih količina antičkog novca - rekao je za "Novosti" Kristijan Klajn, iz Specijalnog odeljenja za umetnost u okviru Državne kancelarije za kriminalističke istrage Bavarske.

Naš novinar (prvi sleva) sa stručnjacima

Na globalnom nivou Srbija je najinteresantnija kao tranzitno područje kojim kriminalci prenose najskupoceniju robu, blago iz opljačkanih nalazišta, muzeja i kolekcija Sirije, Iraka i Libije. Zato je među ekspertima evropskih policija, Svetske carinske organizacije i UNODC (jedinice UN za borbu protiv kriumčarenja narkotika i teškog kriminala) na minhenskom skupu bilo najzapaženije izlaganje Nikole Naumovskog iz Odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć srpskog Ministarstva pravde.

On je predstavio akciju naših državnih organa u presretanju i zapleni dragocenih antičkih novčića i rukopisa na armejskom jeziku koje je irački krijumčar pokušao da prenese u Nemačku. Njegov izveštaj je bio jedini sa Zapadnog Balkana u kome su precizno predstavljeni zakoni, institucije i kapaciteti za borbu protiv trafikinga umetnina, za šta je Srbija dobila pohvale predstavnika Svetske carinske organizacije.

- Najvažnija tema konferencije je razmena informacija, a sledeća po važnosti je finansijski aspekt veza organizovanog kriminala koji se bavi s trafikingom baštine s trgovinom narkoticima i finansiranjem terorizma. Nažalost, razmena informacija je slaba, pa je i malo istraga. Izveštaji o njima su loši, pa je i informisanje neadekvatno. Sve to prouzrokuje loše razumevanje i nedostatak svesti o ovom važnom problemu, a samim tim i nedovoljno angažovanje na njegovom suzbijanju - naglasio je arheolog dr Nil Brodi, sa Univerziteta u Oksfordu, jedan od vodećih svetskih eksperata za otkrivanje i praćenje međunarodnih kriminalnih mreža.

Islamski teroristi

Inače, u agendi konferencije je kao prvenstveni cilj navedeno podizanje svesti javnosti i državnih organa o nelegalnoj trgovini kulturnim blagom, a kao pozitivan primer takve prakse je navedeno izveštavanje "Večernjih novosti" o akciji zaplene antičkih novčića i rukopisa, u kome je ključnu ulogu odigrala obaveštajna služba srpske carine. Tim primerom je potvrđen stav da je za borbu protiv krijumčarsko-terorističkih mreža neophodna bolja razmena informacija između država. Inače, naš list je jedini iz Evrope koji je bio na minhenskoj ekspertskoj Konferenciji o borbi protiv trafikinga kulturnog blaga.

MOĆNICI ŠTITE KRIMINALCE

JEDNA od najmoćnijih kriminalno-terorističkih hobotnica ima sedište u Dubaiju. Kako navodi dr Nil Brodi, starine opljačkane u Siriji, Iraku i Libiji oni distribuiraju ka Nemačkoj i Španiji, gde se "legalizuju" kroz trgovinu u manjim antikvarijatima, a odatle nastavljaju put ka Londonu gde ih za astronomske sume u otmenim aukcijskim kućama kupuju kolekcionari, pre svega iz SAD.

Na skupu u Minhenu moglo se čuti da je sprega krijumčara, advokata, bogatih aukcijskih kuća i moćnih kolekcionara izuzetno jaka. Moćnici ne samo što ometaju procesuiranje otkrivenih slučajeva, već i donošenje oštrijih zakona protiv trafikinga kulturnih dobara, čak i kada se zna da on služi za finansiranje terorizma.

ISPOD RADARA

EKSPERT UNODC Fakrula Azamov upozorio je na nedostatak i slabu razmenu informacija sa Zapadnog Balkana.

- Iako i na internetu možemo da vidimo predmete koji dolaze sa područja Zapadnog Balkana, mi nemamo zakonsko okruženje koje omogućava procesuiranje kriminalaca. Zbog toga istrage ostaju često "ispod radara", na niskom lokalnom nivou, bez razotkrivanja celih mreža.