Za ubistvo Ćuruvije 100 godina, ubica i naručioci atentata još nepoznati (FOTO)

MARATONSKI proces za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, okončan je u petak 5. aprila u Specijalnom sudu u Beogradu osuđujućom prvostepenom presudom, kojom su na ukupno sto godina zatvora osuđena četvorica optuženih. Međutim, ono što je izazvalo nevericu kod svih je činjenica da je i dalje ostalo nepoznato ko je "povukao oroz".

Prema stavu veća, to nije uradila osoba koja je za to bila optužena, već osoba čiji je identitet nepoznat. Javnost je, takođe, i dalje uskraćena za informaciju ko je naredio ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", što nije ni bila tema postupka.

Prvostepena odluka nije doneta jednoglasno, već većinom glasova, tačnije dva naprema jedan. Prema njoj, Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo. Ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo Ratko Romić, bivši operativac RDB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe, osuđeni su na po 20 godina zatvora.

Sud je nakon izvedenih dokaza, kako je usmeno, kratko obrazložila predsednik veća Snežana Jovanović, na stanovištu da Miroslav Kurak nije neposredni izvršilac ubistva, kako tvrdi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Koja je tačno njegova uloga, ali i uloga Romića, koji je po optužnici bio uz Kuraka u vreme izvršenja dela, u petak nije rečeno. Obrazloženje za ovakvu prekvalifikaciju naći će se u pisanom otpravku presude.

Veće se, vezano za ovaj deo, pozvalo na "logično razmišljanje", ističući da su se Romić i Kurak telefonom čuli nekih sedam minuta pre ubistva, što prema njima znači da nisu bili zajedno. Kako su pokazali listinzi, Romić se u to vreme nalazio na lokaciji bazne stanice "Hilandarska ulica".

- Da je neposredni izvršilac ubistva nepoznata osoba proizlazi iz svedočenja Branke Prpe, kojoj je sud poklonio veru - kazala je sudija Jovanović. - Ona je svoj iskaz dala vrlo jasno, bila je sposobna da registruje sve detalje.

Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, kritičnog dana je bila sa njim i lakše je povređena kada ju je napadač udario drškom pištolja po glavi. Prilikom svedočenja na glavnom pretresu, bila je izričita da je na atentatora najviše podseća Luka Pejović, ubijeni član Jedinice za specijalne operacije, a ne Kurak, kako se sumnjalo. Interesantno je da je prilikom završne reči, zamenik tužioca Milenko Mandić bio izričit da sud ne treba da uzme u obzir ovo svedočenje, ocenivši ga kao "nepouzdano". Mandić je naveo "da je reč o iznenadnom događaju, koji je kod Prpe mogao da dovede do suženja svesti", ali i zbog toga "što je ona kratkovida, a kobnog dana je dobila i udarac po glavi".

Sudija Jovanović se dotakla i svedočenja pojedinih novinara, Ćuruvijinih saradnika i prijatelja, ćerke Jelene, koji su tvrdili da je bio "kritičar nosilaca tadašnje političke vlasti".

- Oni su kazali da je Ćuruvija javno istupao u zemlji i inostranstvu, da je zbog toga zabranjivan rad njegovih novina - kazala je sudija Jovanović. - Uvidom u pisanu dokumentaciju, brojne beleške Centra Resora državne bezbednosti došlo se do podataka da je Ćuruvija bio predmet njihovog interesovanja, da se vodio kao izdvojen slučaj. Nad njim su bile primenjivane i mere prisluškivanja telefona.

Predsednica veća je navela da je nesporno utvrđeno da je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine ispred ulaza u zgradu u Svetogorskoj 35, da je bio u društvu Branke Prpe i da je na njega pucano sa leđa iz "škorpiona", te da je usmrćen sa više hitaca. Nadalje je kazala da je utvrđeno i da je Milan Radonjić dao nalog za Ćuruvijino praćenje 9. i 10. aprila, ali i da je naredio da se to praćenje prekine 11. aprila, kao i da je Romiću obezbedio vozilo beli "golf", koje je, prema optužnici, primećeno u blizini mesta ubistva.

- Sud je utvrdio da je Radonjić postupao suprotno propisima Službe. On je dao usmeni nalog za praćenje, a u obavezi je bio da to uradi i u pismenoj formi. Naredio je da ga obaveštavaju o svim promenama u njegovom kretanju, kad je izašao, da li je negde seo, gde je jeo, da li je krenuo kući - rekla je sudija.

Interesantna je i činjenica da je sud našao da nema dokaza u tvrdnjama Tužilaštva da su optuženi postupali kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, kao i da su prilikom odmeravanja kazne koristili blaži zakon, pošto je u međuvremenu došlo do promene krivičnog zakonika. Odlukom suda, Radonjiću i Romiću je produžena mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor do pravosnažnosti presude, dok je na snazi ostalo rešenje o određivanju pritvora za Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu, zbog čega mu se sudilo u odsustvu. Radomir Marković se nalazi u požarevačkom zatvoru "Zabela", gde služi višedecenijsku kaznu zbog drugih slučajeva. Njega su u petak, uz jake mere obezbeđenja, doveli u sud pola sata pre zakazanog izricanja presude.

Miroslav Kurak

Članovi porodice Ćuruvija, kao ni Branka Prpa, nisu bili u sudu. Tamo su se našli predstavnici novinarskih udruženja, Veran Matić, Ljiljana Smajlović, generalni direktor RTS Dragan Bujošević...

VUČIĆ: VAŽNA PORUKA

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je veoma zadovoljan što je postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije doveden do kraja i da je to veoma važna poruka.

- Ne želim da se mešam sudijama u posao, da ne idem protiv odbrane ili tužilaštva, jer ne znam ko će se žaliti. Ali, to je važna karika u stvaranju istinski pravne države u Srbiji. Ovo je prvostepena presuda i zato je neću detaljno komentarisati. Ponosan sam što u vreme kada sam ja predsednik i bivši premijer ništa nije stavljano pod tepih, već je taj postupak vođen i doveden do presude.

ODBRANA: ULOŽIĆEMO ŽALBE

ADVOKATI optuženih najavili su da će uložiti žalbe na prvostepenu presudu. Branilac Milana Radonjića i Ratka Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, istakla je da se i dalje ne zna ko je ubio Ćuruviju, dodajući da je presuda doneta na osnovu medijskih spinova, a ne na osnovu dokaza.

- Nije dokazano da je Ćuruvija ubijen radi gušenja slobode medija, niti da je ubijen radi očuvanja vlasti Slobodana Miloševića - rekao je advokat. - Sudija nije mogla da obrazloži zbog čega je osudila moje klijente. Ne želim da govorim o verodostojnosti izmišljenih telefonskih listinga koje sam osporavala tokom suđenja.

Branilac Miroslava Kuraka, advokat Stevan Protić, istakao je da je ovakva presuda nedostojna suda i da je predmet "Ćuruvija" suviše ozbiljan da bi se tako završio.

OČEKIVANO

PUNOMOĆNIK porodice Slavka Ćuruvije advokat Slobodan Ružić je izjavio da je sud smatrao da nije imao dovoljno dokaza za to da je Miroslav Kurak pucao na vlasnika "Dnevnog telegrafa".

- Promenjena je uloga Miroslava Kuraka. On je označen kao jedan od saizvršilaca, ali ne više kao lice koje je pucalo u Slavka Ćuruviju. Pošto je Ćuruvija nesporno ubijen iz vatrenog oružja, naravno da je moralo biti uvedeno N. N. lice. Porodica Slavka Ćuruvije očekivala je takvu odluku Specijalnog suda - rekao je Ružić.

GENERALNO PRAVEDNA ODLUKA

DONETA presuda je takva kakva je, generalno pravedna. Ipak, mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora. Trebalo je da optuženi budu osuđeni na maksimalne kazne, ali najviše mi smeta što je samo DB izgleda osuđena za ono što je učinila - izjavila je Branka Prpa, Ćuruvijina nevenčana supruga.

Ona naglašava da ne može samo Radomir Marković da bude odgovoran za sve likvidacije u Srbiji:

- Problem je mnogo dublji jer do danas nisu nađeni i procesuirani izvršilac i nalagodavac Slavkovog ubistva. Država i Tužilaštvo su nezainteresovani da utvrde na koji način i ko daje naloge da se likvidira neistomišljenik vlasti. Sve je vrlo slično kao i za ubistvo Đinđića.

RASVETLITI SLUČAJEVE "PANTIĆ" I "VUJASINOVIĆ"

PREDSTAVNICI novinarskih udruženja pozdravili su presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije i izrazili nadu i očekivanja da će ona biti potvrđena u drugostepenom postupku, ali i upozorili da nalagodavci nisu otkriveni.

- Veoma je važno što prvi put posle dvadeset godina, obeležavanje godišnjice ubistva Ćuruvije neće biti dočekano pozivima na istragu i sudsku odluku. Kao profesija treba da budemo zadovoljni onim što se dogodilo, a pred nama je dug put do pravosnažne presude i nadam se da će da će ona biti potvrđena - izjavio je Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Vladimir Radomirović, predsednik UNS, rekao je da je ovo veliki dan za srpsko pravosuđe i novinarstvo:

- Pozivam državne organe da pronađu tu nepoznatu osobu, koja je ubila Ćuruviju, kao i nalagodavca. Bez tih odgovora nećemo imati punu pravdu za Slavka.

NUNS je takođe pozdravilo izricanje prvostepene presude optuženima:

- Do kraja se moraju rasvetliti i procesuirati svi učesnici u ubistvu Ćuruvije, ali i ubistva Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao i drugi zločini prema novinarima, čime bi država Srbija pokazala nedvosmislenu posvećenost novinarskim i medijskim slobodama.

SVEDOČENjA

Jelena Ćuruvija: Jedini ozbiljan sukob mog oca za koji znam bio je sa Mirom Marković. Rekao joj je da nije dobro to što rade, da će biti kažnjeni i da će visiti na Terazijama. Ispričao mi je da se ona rasplakala i da je bila vrlo neprijatna.

Milorad Ulemek Legija: Nikada nisam dobio informaciju ko je i na koji način ubio Ćuruviju. Tokom 2000. godine pozvao me je Marković da bi mi dao jedan zadatak koji je trebalo da odrade pripadnici JSO. Radilo se o hapšenju osobe iz Beograda, ali ne znam o kome je bilo reč. Pitao sam Markovića ko će biti "navigatori", odnosno operativci, a on je odgovorio: "Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju". Nisam ništa komentarisao, izašao sam u hodnik...

Aleksandar Tijanić: O ubistvu Ćuruvije obavestila me je Danica Drašković, koja je to čula od Branke Prpe. Nakon toga, 2000. godine, grčki ambasador Losopulus pozvao me je na ručak i tom prilikom mi rekao da moram da napustim zemlju, radi sopstvene sigurnosti, što sam i učinio. Kada sam se vratio nazad, nakon izvesnog vremena, pozvao me je ministar policije Dušan Mihajlović i pokazao mi cedulju sa dva imena lica koja su pucala u Ćuruviju. Jedno je bilo Miroslav Kurak.

Dušan Mihajlović: Nemam neposrednih saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije i tek po dolasku na mesto ministra policije 2001. dao sam nalog i jednom i drugom resoru ministarstva da se prioritetno pozabave tim nerešenim ubistvima iz prošlosti. Za njih se pretpostavljalo da imaju političku pozadinu, a u prvom planu su bili slučaj "Stambolić", Ibarska magistrala, ubistvo Ćuruvije...

Dragan Karleuša: Sa Ratkom Romićem obavljeno je više razgovora i utvrđeno da je on preuzeo to vozilo od nekoga. Prvo je prihvatio da bude podvrgnut poligrafskom testiranju, a onda je to odbio... Imali smo saznanja da je neko iz "zemunskog klana" izjavio da je ubistvo Ćuruvije "elegantno odrađeno", a Ibarska "aljkavo"... Došli smo do saznanja da je država organizovala ubistvo Ćuruvije, odnosno da je to bio ili JSO ili "zemunski klan".

Miladin Suvajdžić: U maju 2002. saznao sam da je Dušanu Spasojeviću Legija naložio da se ubiju Ćuruvijine ubice - Kurak i Romić, pa se odustalo. Tada mi je rečeno da je Ćuruvija špijun i da je dobio šta je zaslužio.