DNK tragovi vode i do nevinih

VAŽAN dokaz u osuđujućim presudama često je DNK pronađen na mestu krivičnog dela. Ipak, ovakvi tragovi sve više gube na značaju zbog toga što ih je jednostavno podmetnuti na mesto zločina. A dokazati da je trag podmetnut prava je retkost i Sizifov posao, jer genetičke analize ne mogu da pokažu kada i na koji način je DNK ostavljen.

Govore ovako, za "Novosti", sudski veštaci i advokati, i upozoravaju da nečiji biološki materijal može da se "poseje" na bezbroj mesta.

- Koliko ljudi je pokušalo da podmetne tragove, to ni na koji način ne možemo da znamo - kaže prof. dr Oliver Stojković, šef DNK laboratorije u Institutu za sudsku medicinu i sudski veštak. - Svako može da podmetne biološke tragove. Dovoljno je da uzme nečiju maramicu, opušak ili šoljicu za kafu. Korišćenom četkicom za zube možete da zamažete pola Beograda. Ne postoji način da se kasnije dokaže da li je trag nastao direktnim kontaktom ili indirektno, tako što je neko dodirnuo predmet sa tuđim DNK po mestu zločina. Genetičkim analizama ne može da se utvrdi da li se radi o tragovima pljuvačke ili ćelijama kože.

Biološki trag, upozorava naš sagovornik, može da opstane decenijama, ali isto tako može brzo da bude uništen ili izmenjen, ukoliko je izložen visokim temperaturama i direktnoj sunčevoj svetlosti.

PROČITAJTE I:DNK ne vodi uvek do ubica!

- Tragove krvi je malo teže podmetnuti, mada, naravno, nije nemoguće. Otisci prsta imaju bolju dokaznu vrednost, s obzirom na to da su za podmetanje takvih tragova potrebni veština i znanje kojim raspolaže izuzetno mali broj ljudi - kaže nam prof. Stojković.

Iako je DNK trag na mestu krivičnog dela potrebno posmatrati kroz celokupnu sliku i u skladu sa ostalim dokazima sklapati slagalicu, često je slučaj da je biološki trag zapravo ključni dokaz, na osnovu koga se donose presude. Advokat Zora Dobričanin ima utisak da se sa dokaznom snagom DNK veštačenja preteruje, pa je, kako ukazuje, počelo da gubi na svom značaju.

- Iz prakse znam da su DNK analize, rezultati prisluškivanja ili drugi dokazi telekomunikacija glavni oslonac u policijskim istragama i u pretkrivičnom postupku, dok je pouzdanost i jednih i drugih više puta osporena. Ne kažem, naravno, da se uvek podmeće i da se manipuliše s tim dokazima, ali ogroman je prostor za njihovo podmetanje, dodavanje i brisanje. U jednom teškom slučaju dokazali smo da su DNK tragovi podmetnuti, tako što su oni koji su to učinili prevideli veličinu obuće koju moj klijent nosi. Tako su biološki materijal podmetnuli na tri broja manju obuću, koju on nije mogao da obuje, a kamoli da u njoj ide da izvršava ubistvo - kaže Zora Dobričanin.

PROČITAJTE I: DNK "presudio" ubici iz Srbije

Kako ukazuje Dobričaninova, dok su ranije izdvajani tragovi sa ključnih mesta po dobroj proceni forenzičara, sada se biološki materijal uzima često i nasumice.

KONTAMINIRANjE MESTA ZLOČINA?

UNIŠTAVANjE DNK tragova na mestu zločina je češći problem nego njihovo podmetanje, kaže advokat Boža Prelević:

- Ka ovom rešenju se najčešće poseže kada sa mesta zločina nije moguće ukloniti tragove. Onda se čitava zona kontaminira na najrazličitije načine. Takvih slučajeva uništavanja važnih dokaza imali smo mnogo.