Za ubistvo Ćuruvije traže maksimalne zatvorske kazne!

ZAMENIK tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u četvrtak je u završnoj reči tražio da veće Specijalnog suda u Beogradu na maksimalnih 40 godina zatvora osudi Radomira Markovića, nekadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti, optuženog za podstrekavanja na ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa", 11. aprila 1999. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Kecman ponovo svedoči

Istu kaznu zatražio je i za nekadašnje čelnike RDB Milana Radonjića i Ratka Romića, kao i za pripadnika Službe Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu, zbog čega mu se sudi u odsustvu.

PROČITAJTE JOŠ - Tužilaštvo: Iza ubistva Ćuruvije stoji tadašnja vlast

U nastavku postupka završne reči izneće advokati i optuženi, nakon čega će veće zakazati izricanje prvostepene presude. U nastavku završne reči koju je zamenik tužioca Mandić započeo krajem decembra prošle godine, on je naglasio da je iz iskaza svedoka, radnika Devetog odeljenja, dokazano da je Ćuruvija desetak dana pre ubistva praćen non-stop i da je u tome učestvovalo više od 20 ljudi.

Naveo je da su imali naređenje da stalno javljaju gde je i obavezno da obaveste o promenama njegovog kretanja, što je po većini njih bilo atipično. Takođe, istakao je da su njihove razgovore preko radio-veze mogli da čuju Romić i Kurak, pa tako i razgovor kad je naređeno da se prekine sa pratnjom, što je, prema nekima, bio signal da mogu da krenu u realizaciju ubistva. Prema optužnici, kao neposredni izvršilac ubistva označen je Kurak, dok je Romić optužen kao njegov saizvršilac.

Sa Ćuruvijom je u momentu zločina bila njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lakše povrede. Milanu Radonjiću na teret se stavlja da je rukovodio akcijom praćenja novinara. Svi optuženi, osim Kuraka, koji je nedostupan pravosudnim organima, negirali su delo koje im se stavlja na teret.

- Pratnja je prekinuta da bi se Romiću i Kuraku omogućilo da izvrše ubistvo - između ostalog je rekao Mandić, dodajući da je jedan svedok kazao da je model praćenja Ćuruvije bio sličan praćenju uoči zločina na Ibarskoj magistrali. - Ako se pažljivo analiziraju izjave svedoka vidi se da su radnici Devetog odeljenja zloupotrebljeni, da je ovaj aparat iskorišćen za izvršenje ovog teškog zločina.

Mandić je istakao da su optuženi postupali kao organizovana kriminalna grupa, da su postojali umišljaj i dogovor, a sve u cilju očuvanja političke vlasti i moći:

- Ubistvom Ćuruvije postignut je efekat straha kod novinara i opozicionih političara. Njegovim ubistvom bila je ugrožena sloboda novinarske profesije. Optuženi su postupali kao najviši državni funkcioneri, čija je dužnost bila da štite ustavni poredak.

Radomir Marković, Ratko Romić, Milan Radonjić i Miroslav Kurak

Tužilac Mandić je analizirajući iskaz Branke Prpe, kazao da ona nije pouzdan svedok, jer je bila u veoma specifičnoj situaciji, kao i da je nekoliko puta menjala iskaz u vezi sa prepoznavanjem napadača. Ona je najpre rekla da ne može da ga prepozna, da bi jednom prilikom kazala da napadač liči na sada pokojnog Luku Pejovića, kada je gledala fotografije u policiji. Međutim, zbog nekoliko promena u njenim izjavama, Mandić je istakao da njeno zapažanje nije verodostojno, zbog stanja u kojem je bila u trenutku napada. Pritom je dodao da je Prpa kratkovida.

VIŠE OD 100 SVEDOKA

GLAVNI pretres započet je sredinom 2015. godine i za sve ovo vreme saslušano je više od 100 svedoka, obavljena su brojna veštačenja, među kojima su i ona koja se odnose na telefonsku komunikaciju optuženih. Tužilaštvo tvrdi da je Slavko Ćuruvija ubijen zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritika koje je iznosio na račun političke vlasti, kao i mogućnosti da utiče na javno mnjenje.