Hronika

POSLEDNJI ISPRAĆAJ NATAŠE JANKOVIĆ; Suprug neutešan: Nale, oči moje kako ću bez tebe

D.ALIHODžIĆ, J.ĆOSIN

23. 12. 2018. u 13:32

Poslednji ispraćaj Nataše Janković, reči njenog supruga ledile srca

ПОСЛЕДЊИ ИСПРАЋАЈ НАТАШЕ ЈАНКОВИЋ; Супруг неутешан: Нале, очи моје како ћу без тебе

ČOKOT i Novo Selo zavijeni u crno. Nebo iznad ovih niških sela, danas je, činilo se plakalo sve dok na večni počinak nije ispraćena i poslednja od pet žrtava nesreće u Donjem Međurovu, kada je voz na pružnom prelazu udario u autobus i bukvalno ga prepolovio. Nedelja je bila, govorili su u suzama meštani, najtužniji dan, ne samo u istoriji ovog kraja, već i cele Srbije, jer je zla sudbina iz njihovih sela odnela pet života - Marijane Kocić (17), Alekse Dimitrijevića (15), Danijele Stanković (48), Nataše Janković (43) i Bogomira Lazića (75).

Jauci i plač odzvanjali su ulicama ovih sela, dok su rođaci, prijatelji, komšije, kolege žurili od kuće do kuće da odaju poslednju poštu svojim najmilijima. Jutro je počelo liturgijom u lokalnoj crkvi Svetog proroka Ilije u Čokotu, koju je služio episkop niški Arsenije. Usledile su zatim celodnevne sahrane i poslednji ispraćaji, jedan po jedan. Jauci su ove nedelje parali nebo, uz znak tuge, sećanja, opomene....

NALE, OČI MOJE KAKO ĆU BEZ TEBE

NALE moje, ne idi iz našeg doma. Kako ću bez tebe, oči moje... Reči Dejana Jankovića, supruga Nataše Janković (43) parala su nebo. Nataša, službenica Apelacionog suda u Nišu, preminula je na operacionom stolu u petak pre podne, nekoliko časove nakon što je autobus "Niš ekspresa" kojim je krenula na posao na pružnom prelazu u Donjem Međurovu udario putnički voz.

Dom Jankovića u Čokotu od petka je prepun tuge i bola, ali i podrške prijatelja Natašinih kolega i školskih drugova njenih sinova Jovana i Petra.

PROČITAJTE I: ŽRTVE IZ "AUTOBUSA SMRTI": Danijela i Nataša zajedno i u smrt!

U petak kada je Nataša sa sinom Jovanom krenula autobusom za Niš, ona na posao, a on u školu, nije ni slutila da će joj to biti poslednje putovanje. Nakon nesreće bila je svesna nekoliko minuta, tek toliko da vidi da je njen Jovan, njen sin - živ. To je bio motiv više da izdrži do operacionog stola gde su lekari Urgentnog centra učinili sve da je spasu. Sudbina je međutim htela drugačije.

Neverica da su je izgubili zauvek vladala je među porodicom sve do trenutka dok nisu sanduk sa njenim telom izneli iz kuće da bi je ispratili do seoskog groblja u Čokotu. Sin Jovan stoički, smogao je snagu da majci ponese krst, a mlađi Petar sveću. Pored njih su drugovi koji im pružaju podršku da isprate majku na večni počinak. Natašina majka Gorica nema snage više ni da plače. Moli Boga da je vodi kod ćerke.

- Hoću da umrem ili da zanemim da se više ne čuje za mene - narikala je Gorica.

Krik Natašinog supruga Dejana zaledio je srca uplakanih ljudi u dvorištu.

- Nale, Nale, oči moje kako ću bez tebe - jauče suprug, dok mu majka Milanka govori da bude jak zbog dece.

- Majko ja ne mogu bez nje da živim....

Petar Janković, sin poginule Nataše