DNK ne vodi uvek do ubica!

PRISUSTVO nečijeg biološkog traga na mestu zločina ne znači da je ta osoba kriva, ali ni odsustvo DNK ne podrazumeva njenu nevinost. Poslednjih godina u rešavanju zločina, međutim, forenzičari se gotovo u najvećem broju slučajeva oslanjaju na ove nalaze. To često nije dovoljno i može istragu da usmeri na pogrešan trag i u suprotnom smeru.

Kvalitetna obrada mesta događaja, bilo da je reč o ubistvu ili drugim teškim krivičnim delima, često je presudna u pronalaženju materijalnih dokaza koji mogu da osumnjičenog izvedu pred lice pravde. Događa se, međutim, da mnogi izađu na slobodu upravo zbog slabih materijalnih tragova.

PROČITAJTE JOŠ: Otisci potvrdili likvidaciju Đuričića

- Biološki tragovi na mestu događaja moraju da budu što preciznije fiksirani, obeleženi, slikani, konstatovani - objašnjava, za "Novosti", docent dr Dušan Keckarević, iz Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu. - Veliki broj tragova možda se odmah i ne vidi, ali je zato neophodno da se sagleda celokupna slika nekog događaja.

Naš sagovornik objašnjava da ako, recimo, ima čaša po stolu ili u okolini, pepeljara, flaša ili bilo kakvih drugih predmeta, iako se golim okom na njima ne vide tragovi, treba im pristupiti kao bitnom dokazu. Tek kvalitetna obrada svakog predmeta radi utvrđivanja prisustva biološkog materijala može da ukaže na to da li na njima postoji DNK trag.

DNK analiza može da odgovori na pitanja ko je ostavio određeni trag i kako, ali ne i da li je on počinilac krivičnog dela. Tek celokupna obrada mesta događaja može eventualno da ukaže na krivca.

U poslednje vreme događa se da se na bitnim suđenjima, po pravilu za najteža krivična dela, lome koplja oko DNK. Advokati odbrane najčešće pobijaju nalaze ili pokušavaju da dokažu da su takvi biloški tragovi - podmetnuti.

Najviše pažnje javnosti trenutno zaokuplja suđenje za pokušaj ubistva srpskog biznismena Milana Beka, gde se kao važan dokaz pojavljuje upravo biološki materijal. Advokati optužene Maje Adrovac pokušavaju da ospore nalaz da je ona bila u dodiru s mecima, iako je na njima izolovan njen DNK. Tvrde da je reč o podmetnutom biološkom materijalu. Ipak, količina materijala nađena ne na jednoj, već na sve četiri ispaljene čaure tvrde suprotno. O tome je na samom suđenju govorio i dr Dušan Keckarević, inače stalni sudski veštak, koji je čak povremeno izazivao i smeh u sudnici.

U svom nalazu Keckarević je naveo da se DNK Maje Adrovac našao na čaurama metaka jer je ona bila u direktnom kontaktu sa municijom. Kada je njen advokat pitao da li je moguće da ona ipak nije bila u kontaktu sa mecima, Keckarević je odgovorio:

- POSTOJI mogućnost, kao što postoji mogućnost da šoljica čaja trenutno kruži između Zemlje i Marsa. Ne mogu da tvrdim kako je ona došla u kontakt sa tim mecima, jer to nije predmet veštačenja. Teorija da su čaure posle ispaljivanja upale u baricu s biološkim materijalom Maje Adrovac je neverovatna, jer bi to značilo da su čaure morale da padnu na tačno određeno mesto.

PROČITAJTE JOŠ: AKCIJA NA AUTO-PUTU: Razbojnici pokrali porodicu stranaca dok su spavali, odneli im novac i pasoše

Iako ne želi da komentariše aktuelne slučajeve u kojima veštači, profesor Dušan Keckarević ističe:

- DNK je, jednostavno, neumoljiv, i za svakog jedinstven. Reč je o genetičkom profilu, koji se ne menja tokom života. On je isti u svakom tkivu određenog pojedinca, bilo da je reč o pljuvački, krvi, sekretu, spermi, kosi... Isti je od trenutka kada se rodimo pa do smrti.

Naglašava i da je za pouzdanu DNK analizu izuzetno važno da se mesto zločina ne kontaminira, odnosno da se ne poremete i ne izmešaju biološki tragovi. Zato se mesto zločina obezbeđuje, a policijski forenzičari nose zaštitne maske i specijalnu odeću i obuću. Dobar uviđaj, kvalitetno prikupljeni biološki i ostali tragovi, ali i detaljan pregled i ispitivanje svih ljudi koji su na bilo koji način bili na mestu događaja, daju odgovor na najvažnije pitanje - ko je počinilac. Kada je reč o ubistvima, ali i ostalim teškim krivičnim delima, jasno je, zakuljučuje naš sagovornik, da savršenog zločina nema, jer počinilac uvek ostavi trag na mestu događaja, ali i ponese nešto sa sobom.

UBISTVO PEVAČICE JELENE MARJANOVIĆ

JEDAN od najintrigantnijih slučajeva u ovom trenutku je ubistvo pevačice Jelene Marjanović na nasipu u Borči. Za njenu smrt okrivljen je njen suprug Zoran. DNK tragovi pronađeni na mestu događaja, međutim, zasad još sa stopostotnom sigurnošću ne mogu da potvrde njegovu krivicu. Izolovana su i dva zasad nepoznata muška biološka traga, ali i određeni otisak na patici bačenoj na drugu stranu kanala. Predstojeće suđenje, ukoliko do njega dođe, biće više nego zanimljivo, upravo zbog veštaka ove struke koji će govoriti o DNK, kao i o ostalim tragovima, poput blata, ali i otisaka.

OTISCI PRSTIJU

POLICIJA tokom uviđaja, pored biološkog materijala i drugih tragova, pokušava da pronađe i otiske prstiju. I dok papilarne linije, tačnije otisci prstiju, mogu da se izmene određenim hemikalijama, pa čak i dugotrajnim radom na nekim poslovima, a kriminalci ih čak i hirurški menjaju, kod DNK je to nemoguće