Dobar je zakon, ali se ne primenjuje na izgrednike

ZAKON o sportu je dobar, samo se mora striktno primenjivati! U borbi protiv huliganizma trebalo bi da primenimo iskustva onih koji su se odavno izborili sa ovim velikim problemom, a Englezi su najbolji primer za to.

PROČITAJTE JOŠ: Navijački sukobi odneli deset života

Ovo u razgovoru za "Novosti" tvrdi aktuelni potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i dugogodišnji generalni sekretar Fudbalskog kluba Partizan Žarko Zečević koji se odazvao na poziv da govori o problemu koji više od 25 godina maltretira vrhunski srpski sport i sve one koji se njim bave.

PROČITAJTE JOŠ: Stadioni su samo za one najhrabrije

- Problem huliganizma u Srbiji je bio nepoznat do devedesetih godina prošlog veka - kaže Zečević. - Skoro 56 godina sam u srpskom sportu, što kao aktivan sportista, što kao funkcioner i jedina dva detalja kojih se sada sećam kao nešto što je ličilo na skandal bio je prekid košarkaške utakmice Zvezda - Milano sedamdesetih i meča Partizan - Juventus, šezdesetih godina. Ranije su neku vrstu huliganizma mogli da izazovu čisto sportski problemi, u vezi sa nekom nepravdom na terenu, ili neka sporna sudijska odluka.

Pravi problemi na tribinama počeli u trenutku kada je jednu veliku zemlju razbila najgora stvar - rat.

- Te devedesete su, očigledno, donele kompletnu promenu socijalne slike jednog društva. Ekonomska kriza i ratovi su pospešili i opadanje normi morala, pa su se tako u važnom segmentu kao što je sport skoro preko noći pojavile navijačke grupe čiji su glavni ciljevi bili ektremni nacionalnizam i huliganizam - dodaje Zečević.

Nekadašnji glavni operativac Partizana ističe vrlo bitnu razliku u definisanju posetioca nekog sportskog događaja.

- u Srbiji treba jasno razdvojiti navjače od huligana. Svuda u svetu je sasvim prirodno da navijač na nekom događaju pokaže svoju emociju, pa i da opsuje, ali ako nešto prelazi granicu i zadire u huliganizam, onda je evidentno da smo u problemu - kaže Zečević.

Odmah zatim, naš sagovornik iznosi i jedan detalj iz novije istorije.

- Kao generalni sekretar Partizana sam 2007. godine bio pozvan na sastanak u MUP Srbije zajedno sa predstavnicima ministarstava pravde, sporta i ostalih vodećih klubova. Bili su tu i pravnici koji su konstantno insistirali na izmenama i dopunama tog zakona. Što bi se reklo, 100 pravnika, 100 mišljenja... Ali podatak koji smo čuli je bio frapantan. U periodu od dve godine MUP je podneo više od 700 krivičnih i prekršajnih prijava, od toga je procesuirano oko 40 izgrednika, a pravosnažno osuđeno sedmoro ili osmoro - podseća Zečević.

Zakon je napisan, stoji na papiru, ali...

- Taj naš zakon je dobar i ispunjava sve kriterijume, ali je pitanje da li ima dobre volje u našem društvu i državi da se on striktno i primeni. Smatram da je za bilo koji vid huliganizma neophodno privođenje na licu mesta, sprovođenje u pritvorsku jedinicu koja se nalazi u sklopu stadiona ili dvorane i angažovanje dežurnog sudije koji će odmah kažnjavati izgrednike. Oni bi se odatle odmah slali na izdržavanje kazne. Znam da će pravnici odmah da se jave i kažu kako osuđeni ima pravo žalbe, ali u Zakonu piše da žalba ne zadržava izvršenje sankcije. Ovo je taj čuveni engleski model o kojem se često priča - objašnjava Zečević.

Na početku serijala "Novosti" o huliganizmu u Srbiji jasno su objavljeni milionski iznosi u evrima koje su FSS, Partizan i Zvezda uplatili u kasu UEFA i FIFA poslednjih desetak godina.

- A da se tek sabere ono iz stare Jugoslavije... Bez preterivanja, Partizan je od dela plaćenih kazni mogao na Teleoptiku da napravi internat i školu fudbala za 50 fudbalera - dodaje Zečević.

Žarko Zečević / Foto M. Vukadinović

Drugi čovek Olimpijskog komiteta Srbije naglašava da je borba protiv huliganizma, u stvari borba za srpski sport.

- Potencijalni prekršioci moraju da shvate da u državi postoji konsenzus i jasan stav o tome da je borba protiv bilo kog vida huliganizma opšte prihvaćena, da nailazi na osudu javnosti i da po hitnom postupku može da se sudski rešava - zaključuje Zečević, koji naglašava da je u celoj priči vrlo bitna i saradnja sa medijima koji bi huligane trebalo da "predstave" javnosti po liku i delu.