KOMENTAR: Zabava

MADA su deca po uzrastu, nedela koja počine iz obesti, iz čiste zabave, dokazivanja ili zbog skretanja pažnje, uveliko zvone na alarm da se pod hitno nešto mora preduzeti.

Poslednji, prošlonedeljni slučaj 14-godišnjaka i njegovih dve godine mlađih drugova u Bečeju koji su brutalno pretukli bolesnu staricu Veroniku Ric (86) i fotografisali se pored njenog tela, misleći da je mrtva, uznemirio je javnost. A još se dobro pamti prošlogodišnja stravična smrt beskućnika Dragutina Todorčevića (64), koga je u Novom Sadu zapalio trinaestogodišnjak. Zato su sve glasnija upozorenje da će se, ako izostane brz odgovor, zlodela širiti kao požar.

A kako zaustaviti agresivne dečake i devojčice koji su, umesto da se igraju klikerima i razmenjuju sličice, odabrali surovost prema ljudima koji bi mogli da im budu prabake ili pradeke? Ili napade na vršnjake, poput onog u Aranđelovcu, kad je išamarana školska drugarica!?

Pročitajte još - UŽAS U BEČEJU: Dečaci tukli staricu pa slikali selfije!

Da li je oštrije kažnjavanje rešenje? Koga? Dece ili roditelja? Spuštanje starosne granice krivične odgovornosti sa 14 godina, po mišljenju sociologa, psihologa i pravnika, ne bi mnogo pomoglo. Pominju se i konvencija i drugi propisi o zaštiti prava dece. Kažu, u Engleskoj su deca od 12 godina pred zakonom izjednačena sa starijima, ali se delinkvencija nije iskorenila. Svi su, međutim, složni u jednom: problem se mora sistemski rešavati, ali niko ne nudi rešenje.

Mogu li kod nas, kao u Norveškoj, deca sa poremećajem u ponašanju da se izmeste iz porodice u sredinu na drugom kraju države, pa da u "novoj porodici" i školi "ohlade glavu"? Zvuči surovo, ali ako je to efikasan lek, a psiholozi tvrde da jeste, vredelo bi i o tome razmisliti.