I Srbi su na mračnoj mreži

OTVARANjE najdražih sajtova kao što su "Fejsbuk", "Tviter" i "Jutjub", ponekog bloga i nekoliko portala sa vestima, uobičajene su aktivnosti većine korisnika interneta. No, ima i onih koji "rovare" malo dublje, pa na globalnoj mreži stižu i do njenih mračnih strana, do takozvanog "dark veba". A, tamo, u skladu sa imenom, uveliko radi i (naj)crnje tržište dečje pornografije, oružja, droge, ljudskih organa, hakerskih usluga, lažnih dokumenata, naručenih ubistava...

Da "ima neka crna mreža" i da je koristi oko jedan odsto "internet populacije" ne spore ni internet stručnjaci. Sve više je tamo, tvrde upućeni, i korisnika iz naše zemlje. Dizajnirana je tako da joj se pristupa pomoću specijalizovanih pretraživača i da su sve aktivnosti njenih korisnika potpuno anonimne.

IT stručnjaci naglašavaju da se i u slučaju "dark veba" ne može sve posmatrati crno-belo. Ovaj deo interneta, kažu, često služi i za brojne pozitivne aktivnosti, poput istraživačkog novinarstva i podsećaju da je, na primer, cela redakcija "Vikiliksa" u domenu "dark veba".

- Iako se sve češće pominje u kontekstu kriminalnih aktivnosti, velika je greška "dark veb" poistovećivati isključivo sa ovime - kaže Zoran Živković, predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije. - Istina je da mu, zbog anonimnosti, pristupa mnogo onih koji se bave prljavim poslovima - od masovnih prevara, preko regrutovanja ekstremista i članova najcrnjih sekti, do pedofilije, naručivanja ubistava i trgovine drogom i oružjem. Ali, istovremeno, "dark veb" je oaza za istraživačko novinarstvo, razmenu podataka između naučnika, za političke aktiviste koji se širom sveta bore za različita prava i slobode.

One koji dobro barataju mogućnostima interneta, kaže Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta, od svih zona "dark veba" deli samo nekoliko klikova mišem. Nesporno je, veli, i da niko do ovih stranica interneta ne dolazi slučajno!

- Ako "dark veb" hoćete da koristite anonimno, zaštićeno i bezbedno, onda to ne može da bude slučajno - objašnjava Varagić. - Da bi se dospelo do tih domena interneta, na svom računaru treba da imate poseban softver i da, potom, tim stranicama pristupate po određenom protokolu. Jedan od najpoznatijih slobodnih softvera za omogućavanje anonimne komunikacije je "Tor". On je namenjen za zaštitu privatnih podataka korisnika i njihove slobode, pruža im mogućnost da poverljivo komuniciraju putem interneta, a da ne budu praćeni. Zato "Tor" često nazivaju "kraljem visoke sigurnosti", a procenjuje se da ima oko 2,5 miliona korisnika dnevno, pa je najpopularniji anonimni internet komunikacioni sistem.

Ponuda na dark vebu

Korišćenje "Tora", po Varagićevim rečima, zapravo mnogo otežava otkrivanje identiteta korisnika, čak i ako se prate njegove internet-aktivnosti, poput poseta raznim stranicama, postova na mreži, kratkih poruka i ostalih komunikacija.

- Pristupanje "Toru" i njegovo korišćenje potpuno su legalni - kaže Varagić. - Pomoću njega, na "dark vebu" svakodnevno se odvija niz aktivnosti, od najhumanijih do najbizarnijih. Ipak, ma koliko da se veruje da je "rad" u ovim sferama interneta anoniman, moguće ga je kontrolisati kada bezbedonosnim službama to postane interesantno. Kada je postalo potrebno, otkriveni su i Džulijan Asanž, urednik "Vikiliksa", ali i uhapšen Brajan Farel, osnivač zloglasnog sajta "Put svile", na kom su slobodno prodavane teške droge i, navodno, naručeno šest ubistava.

TRI "VRSTE" INTERNETA

STRANICE koje posećuje više od 95 odsto korisnika interneta, na kojima su najpoznatiji pretraživači poput "Gugla", nazivaju se "površinski internet" od engleskog "surface web" - objašnjava Dragan Varagić. - Osim njega, postoji i "duboka mreža" odnosno "deep web", kojoj se pristupa uz pomoć šifre. U tom domenu su "Fejsbuk" i sve stranice na koje korisnik ulazi pomoću šifara koje je sam odredio. "Mračni internet" ili "dark web", mali je deo "duboke mreže", ali zahteva poseban softver, konfiguraciju ili odobrenje za pristup.

"ZEMLjA CRNOG LUKA"

INTERNET-sajtovi koji omogućavaju pristup "dark vebu", obično su sakriveni iza domena .onion odnosno "Zemlja crnog luka" kom se pristupa pomoću "Tor" pretraživača - kaže Zoran Živković. - Trenutno, međutim, ne postoji internet pretraživač koji služi za pretraživanje .onion domena. Do njih se, uglavnom, dolazi deljenjem domena sa zainteresovanim osobama. Osim toga, za .onion za razliku od .com, .org ili .net domena, teško je saznati ko je vlasnik, a zbog načina na koji "Tor" radi, teško je otkriti i gde se server tačno nalazi.