Aleksandru ispratili u venčanici

Ne daj bože nikome! Ni Petroviću ni ovim mladim roditeljima!" Ovo je najjezgrovitiji komentar sa sahrane male Aleksandre Marković (2) iz sela Nakučani kod Šapca, koju je u četvrtak uveče oko 19 časova, autom pregazio komšijaMiroslav Petrović (67).

Nesreća se dogodila praktično ispred samog kućnog praga, na putu, gde se dete zateklo sa bakom Cvetom. Petrović koji je prevozio gajbice sa trešnjama, kada je osetio da je "fijat mareom" nešto zakačio, nije se ni zaustavio oko 50 metara. Brinuo se da mu se voće ne prospe! I smatrao je da je udario psa!

- Ajooj, ćerko moja, evo tvojih gostiju - čulo se iz kuće dok su na sahranu stizali rođaci i prijatelji da ohrabre porodicu Marković. Pored malog, belog kovčega cveće i poslagane cucle, flašice, sokići, voće, slatkiši, igračke... Sve kao da je dete, koje je tek napunilo 17 meseci, još uvek živo.

Dok muškarci odhukuju, a suze im se slivaju bez glasa, žene nariču ne krijući tugu. Jauk i na romskom, a preveli su nam kako plače baka Milena: "Bože, zašto si je uzeo?! Mog anđela! Ona ništa nije kriva! Nije stigla još da skrivi!" Ispoštovan je i stari običaj romskog naroda - da se devojčica, koja nije dočekala udaju, sahrani u beloj venčanici.

- Videli ste kako je bila slatko dete, eh..., a da je vidite sada - priča nam jedna snaha iz familije. - Samo smo odškrinuli kovčeg. Nismo smeli čestito da pogledamo. Dete je sve smrvljeno. Lično sam je do bolnice ispratila posle udesa. Malo je krkljala pa smo je lupili po leđima i delovalo je da joj je bolje. Ispred Šapca opet je pošlo po zlu, i tada sam videla da joj je čelo slomljeno. Mozak se video. Kad smo je predali lekarima, ni pola sata nije prošlo, a već je umrla.

Majka devočice 21-godišnja Radovanka, i ona skoro dete, a već nosi toliku tugu na srcu. U pratnji supruga Dejana (28), pojavljuje se u crnini i bosih nogu. Utrnula, ne progovara, pogled joj luta. Ne može da se pozdravi sa pridošlicama. Ako je neka uteha, kažu susedi, Markovići su mladi i imaće još dece. Tu je i njihov 5-godišnji sin Aleksa.

- Ni naši najstariji ne pamte da se ovako nešto u 100 godina dogodilo. Ne samo u Nakučanima, nego u ovom kraju Srbije - priča nam rođak za stolom pod širokom šatrom u dvorištu. - Dete je zgaženo ispred ulaza u dvorište. Pa i za psa se valjda stane, a kamo li za dete. Da je stao, možda bi joj i bilo spasa.

Cveta je sa Aleksandrom pošla do kontejnera da baci smeće. A Petrović se posle nesreće kleo da devojčicu uopšte nije ni opazio na putu. Gledao je, navodno, u baku i razmišljao da li će da pređe put. Međutim, očevici ovog tragičnog događaja kažu da je bio u pripitom stanju.

- U sedam sati? Usred bela dana? Pa vidiš i noću kad nešto pretrči asfalt, a ne danju dok je sunce još visoko - komentarišu kod Markovića.

Nažalost, mala Aleksandra nije bila ni krštena, zbog čega sveštenik SPC nije mogao da prisustvuje njenoj sahrani. Na večni počinak ispratili su je malo stariji vršnjaci, prvaci iz komšiluka, koji su za nju izgovorili "Oče naš".

Mesto gde je devojčicu udario automobil    Foto A. D.

ŽURIO ZA DNEVNICE

Inače, u voćnjaku kod Petrovića koji je pregazio malu Aleksandru, kobnoga dana njen deda Zoran Marković i brojni meštani brali su trešnje. Uveče je trebalo da budu isplaćeni, pa se pretpostavlja da je Petrović žurio da preda voće kako bi im dao novac za dnevnice. Ali, nakon tragedije, berači kažu, ničemu se ne nadaju.