Kristinu sahranili uz vlašku tužbalicu, na belom kovčegu plišani meda

KRISTINA Aleksandrović (15), koja se u subotu jedan sat iza ponoći ubila očevim neregistrovanim pištoljem, ispraćena je iz dvorišta porodične kuće u Malajnici kod Negotina uz plač i muziku. "Okupili smo se da te ispratimo...", odjekivale su ovim razuđenim krajinskim selom bolne note stare vlaške tužbalice.

- Će sa fak Kristi, numaj pot, puju mjeu. Šta da radim Kristi, ne mogu više, pile moje - neutešno je ridala majka Desanka kraj otvorenog Kristininog belog kovčega.

Kraj uzglavlja, sveg u belom, beli medvedić. U krilu još jedan, u ruci beli ružin pupoljak. U tihom mimohodu, slomljene od bola, njene drugarice. Povremeno, tišinu paraju jauci ovih devojčica. U ruci im sveće i bele ruže. Školskim autobusom je, umesto na svečanost povodom 127-godišnjice postojanja Poljoprivredne škole "Rajko Bosnić", došlo celo njeno prvo četiri. Zajedno sa razrednom, došle su drugarice i drugovi iz školskog internata u kome je stanovala. Tu je i odeljenje njenog godinu dana mlađeg brata Nenada. Dečak, svedok smrti svoje sestre, stoji pored njene slike sa zastavom u ruci. Oko vrata peškir, maramica, čarape, sve po običaju.

- Pogledaj, dušo moja, svoje drugarice. Ustani, čedo, da ih dočekamo. Zašto si nas napustila? - bolno je, na vlaškom, kraj ćerkinog odra, jaukala neutešna majka.

Otac Zorislav, pušten iz pritvora u kojem je proveo dva dana, ni glas ne ispušta. Nervozno pali cigaretu za cigaretom. Satima je skrhan bolom stajao kraj ćerkinog odra u sobi, a zatim i u dvorištu, odakle je tužna povorka, njih nekoliko stotina, uglavnom mladih, uz pratnju pleh muzike krenula na nekoliko kilometara udaljeno seosko groblje. Omiljenu unuku ispratile su sa kućnog praga na poslednji počinak i bake Nada Aleksandrović i Desanka Đorđević, kao i deda Svetislav Aleksandrović.

- Strašna tragedija. Veća mu kazna od ove ne treba. Bila mu je ljubimica - vele, šapatom, rođaci. - Svi smo u čudu šta se desilo - kažu, i dodaju da boljeg i privrženijeg oca od njega nema, ali da ne znaju zašto je deci dozvoljavao da rukuju pištoljem.

Kristina Aleksandrović preminula je u nedelju oko podneva u borskoj Opštoj bolnici od prostrelne rane u predelu glave nanete pištoljem "tetejac". Pre toga je, stotinak metara od kućnog praga, prvi metak ispalila u vazduh, a potom upitala oca ima li još metaka. Na njegov odgovor da ima još jedan u cevi, pucala je sebi u slepoočnicu.

OTAC NA SLOBODI

KRISTININ otac Zoran Đorđević tereti se da je počinio teško delo protiv opšte sigurnosti. Posle dvodnevnog pritvora pušten je da prisustvuje sahrani svoje ćerke i da se brani sa slobode u redovnom postupku. Svi Kristinini ukućani su prošli poligraf, a čekaju se analize parafinske rukavice.