ISPOVEST UHAPŠENIH SRBA U PODUJEVU: Tražili da priznamo bilo kakav zločin

ŽELjA da na Vaskrs posete rodni kraj i crkvu u Podujevu, Slobodana Bogdanovića (28) i Nebojšu Stankovića (30), raseljene iz podujevskog sela Perana, i Nebojšinu nevenčanu suprugu Marinu, koštala je hapšenja kao i osmočasovnog boravka u policijskoj stanici u Podujevu. Tokom posete Crkvi Svetog Ilije, poznatoj po stradanju u martovskom pogromu 2004. godine, kada je Albanac lomio krst na jednoj od kupola, kosovska policija je prvo legitimisala, a potom odvela u policijsku stanicu troje Srba i zadržala ih od 14 do 22 sata.

- Krenuli smo u jutarnjim satima iz Kuršumlije - priča Slobodan Bogdanović, koji je sa porodicom iz Perana izbegao u okolinu Beograda, a za praznike je došao kod rođaka u Kuršumliju. - Prvo smo otišli do Perana, a potom smo ostavili auto na parkingu u centru Podujeva i krenuli pešice ka crkvi.

Nebojšina supruga Marina, koja je i ranije dolazila u Podujevo, poželela je da se slikaju ispre crkve, što su i učinili.

- U tom trenutku su nam prišli pripadnici policije koji su obezbeđivali svetinju - priča Nebojša Stanković. - Prvo su nas legitimisali, a potom rekli da moraju da nas sprovedu u policijsku stanicu da nas ispitaju iz kog smo razloga tu.

Posle detaljnog pretresa i izuvanja patika, troje Srba smestili su u odvojene prostorije, gde su ih ispitivali satima.

- Mene su pitali zašto sam došao, šta sam hteo da vidim, a pritom su me bezbroj puta pitali za ime i prezime. Nije vredelo objašnjenje da sam se zaželeo svog sela i crkve u koju sam kao dečak dolazio - priča Slobdan, dok Nebojša dodaje da im je najteže palo to što su bili u odvojenim prostorijama i nisu mogli da komuniciraju.

OPTUŽBE Nebojša sa suprugom Marinom ispred crkve u Podujevu,Foto privatna arhiva

Iako su im pripadnici kosovske policije nudili advokata, nijedno od troje Srba nije želelo da prihvati taj predlog, jer se, kako ističu, nisu osećali krivim.

- Jedno vreme su nas uporno ubeđivali da nismo prešli preko administrativnog prelaza Merdare, već negde ilegalno, što nismo želeli da potvrdimo jer nije tačno. Potom su tražili da priznamo kako smo u nekoj prodavnici, u koju nismo ni ušli, uzeli nešto bez računa, pa ne znam šta sve još... rekli su nam ako to priznamo da će nas pustiti kući, ali nijedno od nas troje to nije želelo da učini, jer se zaista nismo osećali krivim - nastavlja priču Nebojša.

Zadržavanje u policijskoj stanici i psihičko maltretiranje ličilo je, kažu naši sagovornici, na želju policajaca da dokažu da se oni sada pitaju na Kosovu i da mogu da čine sa njima šta im je volja. Sve troje ipak ističu da ih čitav događaj nije pokolebao i da će, uvek kada im se ukaže prilika, pokušati da obiđu rodni kraj.


RUŠEVINE

- Od naše kuće u Peranu, Albaci su napravili štalu i u njoj čuvaju goveda - priča razočarano Slobodan, koji je kao desetogodišnji dečak napustio rodno selo.

U Peranu, udaljenom svega nekoliko kilometara od Podujeva, do 1999. bilo je tridesetak srpskih kuća od kojih su gotovo sve porušene..