Sahranjujem ćerku, a trebalo je da je udam

UMESTO da je udajemo, mi ćemo je sahraniti. Bol mi lomi dušu. Ne mogu da pričam od tuge, shvatite me. Kao grom iz vedra neba pogodila me je informacija koju su mi jutros preneli direktori "Leonija". Posetili su nas i izvestili o tragediji. Očekivali smo da se uskoro vrati u Srbiju, a zadesila nas je vest od koje ne znam kako ćemo se oporaviti.

Ovo je juče jedva uspeo da izusti Irenin otac Slavoljub, koga smo zatekli u porodičnom domu u naselju Durlan u Nišu. Tuga, neverica, suze i bol u porodici Ilić. Nekoliko časova posle tragedije u Rumuniji Irenini najbliži ne mogu da dođu sebi. Kako kažu, očekivali su uskoro da stane na ludi kamen, da postanu baka i deka...

Irena se nedavno zaposlila u kompaniji "Leoni" i otišla je prvi put na tromesečnu obuku. U domu Ilića juče su se okupili rođaci, a sve vreme pristizali su prijatelji, koji su izjavljivali saučešće Ireninim roditeljima.

- Bilo je to divno dete. Vredno, poslušno i lepo. Radila je donedavno u pekari, pa se posle toga zaposlila u "Leoniju". Radovali smo se njenom novom poslu, očekivali da će imati veću platu, pogotovo posle obuke u Rumuniji. Nažalost, zadesila nas je tragedija - rekla nam je Irenina tetka Dušica Milovanović.

Prva komšinica Jelena Marković kaže da su Ilići nedavno doselili u zgradu preko puta njene kuće.

- Celog dana čujem plakanje, jecaje. Jako mi je žao. Samo što se nisam srušila kada sam čula šta se desilo. To je bilo mirno dete. Otišlo je da zaradi neki dinar, a ni krivo ni dužno je nastradalo - rekla nam je Jelena.