Umrli od zime pored šporeta

BRAČNI par Života (72) i Brana (75) Marinković umrli su od hladnoće u porodičnoj kući u niškom naselju Donja Vrežina. Njihova tela otkrivena su u ponedeljak pre podne, kada je došao poštar da im donese penziju. Sumnja se da su preminuli još pre deset dana, a policija je u kući zatekla upaljene tri ringle pored kojih su nesrećni starci najverovatnije pokušavali da se ugreju.

Poštar je oko 12.30 došao do male oronule kuće u Prosvetnoj ulici u Nišu u kojoj su živeli Marinkovići. Na njegove uporne pozive da otvore vrata, kako bi im dao penzije, niko nije odgovarao. Kada se približio staklenim vratima, video je jeziv prizor. Kroz staklo je spazio dva beživotna tela na zemlji. Unezveren, odmah je pozvao Životinu i Braninu komšinicu Ljubicu Krstić, a potom i policiju.

- Uviđaj je u toku, a o slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo - rekli su u policiji.

Prema poslednjim informacijama, pretpostavlja se da su Marinkovići umrli još pre desetak dana. Policija je u njihovoj kući zatekla upaljene tri ringle na šporetu! Verovatno su nesrećni ljudi upalili šporet u pokušaju da se zagreju tokom izuzetno niskih temperatura proteklih nedelja. Na njihovim telima nije bilo tragova nasilja. Tela supružnika prebačena su na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Nišu.

Života i Brana su živeli povučeno poslednjih godina, pričaju njihove komšije, a povremeno su boravili u selu Cerje u okolini Niša, odakle su rodom. Na to porodično imanje odlazili su uglavnom leti. Nisu imali puno zemlje, ali su radili koliko su mogli da proizvedu hranu za svoje potrebe. Životina penzija je bila mala. Ipak, nikada se komšijama nisu žalili na nemaštinu.

- Njih dvoje su bili skromni i pošteni ljudi - rekao nam je njihov sused Nemanja Todorović. - Viđao sam ih jednom mesečno. Skoro uvek je Živa, kako smo ga zvali, koristio bicikl. Čak i zimi smo ga viđali da ga vozi. Nismo posumnjali da im se nešto desilo, jer se i ranije dešavalo da ih po 15-20 dana ne vidimo.

Života je bio penzioner, a nekada je radio u Elektronskoj industriji u Nišu. Zbog male penzije bio je prinuđen da prikuplja i sekundarne sirovine, pre svega plastične flaše, kako bi on i njegova supruga nekako skrpili kraj sa krajem. Nisu se mnogo družili i kontaktirali sa ljudima u okruženju, koji tvrde da su se njih dvoje potpuno povukli u sebe otkako im je pre nekoliko godina preminuo sin jedinac.