IZ NEHATA UBIO SESTRU PUŠKOM: Jedan metak uništio dva mlada života

NEMANjI Đorđeviću (15) iz Svrljiga određen je pritvor na osnovu zahteva Višeg javnog tužilaštva, a tereti se za ubistvo rođene sestre, devetnaestogodišnje Jovane Đorđević, potvrđeno je "Novostima" iz Višeg suda u Nišu.

Nemanja je postao krivično odgovoran samo dan pre tragedije, jer je petog februara napunio 15 godina. Pritvor mu je određen po dva osnova - zbog opasnosti od uticaja na svedoke i zbog izvršenja krivičnog dela za koje je zaprećena kazna preko deset godina zatvora i kojim je došlo do uznemirenja javnosti.

Prema rečima poznanika porodice Đorđević, malokalibarska puška kojom je Nemanja ubio Jovanu, ipak, nije pripadala njenom ocu. Naime, Jovanin i Nemanjin otac Jovan prethodnog dana je bio u lovu sa komšijom. Komšijina puška je ostala u kući Đorđevića. Nemanja je slučajno našao oružje i želeo je da pokaže pušku Jovani. Bili su u hodniku i puška je opalila. Nemanja nije znao da je metak u cevi, a da tragedija bude potpuna, metak je pogodio u glavu i smrtno ranio devojku koja je bila na stepenicama hodnika.

Inače, Nemanja je učenik prve godine Mašinske škole u Svrljigu i drugo dete Jovana i Irene Đorđević. Njegova druga sestra, četrnaestogodišnja Tijana, ide u osmi razred. Porodica je nakon tragedije, smrti Jovane i hapšenja Nemanje, očajna i u šoku. Svrljižani, komšije, drugarice, prijatelji i poznanici imaju samo reči hvale za Jovanu. Bila je vredna, a nedavno je položila vozački ispit. Završila je Medicinsku školu u Nišu, a zaposleni u ovoj ustanovi kažu da se radilo o detetu za primer.

- Jovana je završila opšti smer medicinske škole "Dr Milenko Hadžić". U tom odeljenju su bila dobra deca, uglavnom vukovci iz osnovne škole. Razgovarala sam sa njenim drugaricama, sve su u šoku, tužne i ne mogu da veruju da njihove prijateljice više nema - kaže profesorka Jasmina Popović, koja je predavala stručne predmete Jovani.

- Posebno je volela stručne predmete koji su joj najviše odgovarali. Želela je mlada da se osamostali. Potiče iz preduzetničke porodice i sama je imala taj duh. Nije želela da studira, već da se što pre zaposli. Savladala je norveški jezik, prošla stručnu praksu u Domu zdravlja u Svrljigu. Već je odlično radila svoj posao, ispunjavala uslove da radi u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi. Roditelji su joj bili strogi, bila je dobro vaspitano dete, izuzetno humana i ambiciozna devojka. Mislim da država mora da preduzme nešto. Koja je ovo po redu tragedija sa decom koja uzimaju oružje u ruke? Moraju se pooštriti kriterijumi za držanje i nošenje oružja. Najbolja deca nam odoše iz zemlje, a još da dozvolimo sebi i da ovako stradaju...